Ustavni sud Slovačke presudio je da vlada, kada javni dug pređe granice propisane zakonom o budžetskoj odgovornosti, ne može da nastavi da funkcioniše kao da se ništa nije dogodilo.
Kabinet u tom slučaju mora bez odlaganja da zatraži glasanje o poverenju u parlamentu.
Ova odluka predstavlja ozbiljno upozorenje političarima koji godinama obećavaju sve i svima, povećavaju troškove, šire državnu potrošnju i zadužuju zemlju, ostavljajući račun budućim generacijama.
Prema tumačenju suda, prekoračenje dozvoljenog nivoa duga nije samo tehničko ili računovodstveno pitanje, već političko i ustavno pitanje. Ako vlada gurne zemlju u opasnu zonu zaduženosti, mora za to da odgovara pred parlamentom.
Slovačka vlada Roberta Fica je, nakon odluke suda, dobila poverenje parlamenta. Za njegov kabinet glasalo je svih 78 poslanika vladajuće koalicije, dok su 54 poslanika bila protiv.
Slovački javni dug porastao je sa 59,7 odsto BDP-a na 61,4 odsto, zbog čega je aktiviran mehanizam takozvane „dužničke kočnice“. Iako je slovački dug i dalje ispod proseka Evropske unije, sud je ocenio da vlada ne sme da odlaže političku odgovornost kada su zakonski pragovi probijeni.
Ovaj slučaj ima značaj i van Slovačke, jer se veliki broj zapadnih vlada suočava sa istim problemom — sve većim deficitima, rastućim dugovima i politikom koja se oslanja na stalno novo zaduživanje.
Evropske države godinama govore o fiskalnoj disciplini, dok istovremeno finansiraju sve skuplje birokratske sisteme, energetske transformacije, vojne izdatke i programe državne potrošnje.
Odluka slovačkog Ustavnog suda zato šalje jasnu poruku: državni dug nije samo ekonomska brojka, već pitanje stabilnosti države, odgovornosti vlasti i sudbine poreskih obveznika.
