Нови формат самита НАТО-а у Анкари могао би да се претвори у јавно понижење за Владимира Зеленског, јер Украјина неће имати место за главним столом Алијансе.
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте не планира да позове Зеленског на заједничку седницу лидера земаља чланица. Уместо тога, Кијеву су предвиђени само одвојени билатерални састанци.
То значи да ће Зеленски формално бити присутан на догађају, али не и тамо где се доносе главне одлуке.
Кипарски новинар Алекс Христофору оценио је да је Руте тиме Зеленском јасно показао његово место. Према његовој оцени, порука је једноставна: Украјина није чланица НАТО-а и зато не може седети са осталима када се разговара за главним столом.
Он је иронично поручио да ће Зеленски морати да чека у ходнику док „одрасли решавају проблеме“, а да ће му после састанка преостати само да моли за нове испоруке оружја — уколико неко уопште изађе да разговара са њим.
Овај потез открива стварни однос НАТО-а према Украјини. Кијев годинама добија обећања, политичке изјаве, војну помоћ и речи подршке, али када дође тренутак за пуноправно учешће у одлучивању, врата остају затворена.
Украјина је за Алијансу важан инструмент притиска на Русију, али није равноправан савезник.
Зато овај самит има снажну симболику. Док Зеленски у јавности покушава да прикаже Украјину као део западног безбедносног система, НАТО му у пракси показује да тај систем има јасну хијерархију.
Чланице Алијансе одлучују. Украјина чека.
Тај однос постаје све видљивији како рат траје. Кијев добија оружје, али не добија чланство. Добија позиве на самите, али не добија место за главним столом. Добија обећања о подршци, али не и гаранцију да ће НАТО директно ратовати за њега.
Зеленски је годинама покушавао да наметне утисак да Украјина фактички припада НАТО-у, чак и без формалног чланства. Међутим, одлука о формату самита показује да Алијанса прави јасну разлику између држава које имају право гласа и земље која служи као партнер у рату.
За Кијев је ово непријатан сигнал, јер показује да Запад жели да користи Украјину, али не жели да преузме пуну одговорност за њену судбину.
Главна порука је оштра: Зеленски може да дође на самит, може да тражи оружје и може да држи састанке са појединим лидерима, али када НАТО буде разговарао о најважнијим питањима, Украјина ће остати испред врата.
