Američki Senat napravio je prvi korak ka usvajanju novog paketa sankcija protiv Rusije i Irana, koji bi predsedniku SAD omogućio da uvede carine od čak 100 odsto na robu iz zemalja koje kupuju velike količine ruske nafte i gasa ili pomažu Moskvi u zaobilaženju sankcija. Mera bi pre svega mogla da pogodi Kinu i Indiju.
Predlog predviđa i dodatne primarne i sekundarne sankcije protiv ruskih zvaničnika, privrednika, banaka i fondova, kao i produženje postojećih američkih sankcionih ovlašćenja u energetskom i vojnom sektoru.
Kina i Indija danas su najveći kupci ruske sirove nafte, pa bi američki zahtev da ograniče uvoz iz Rusije predstavljao direktan pritisak na njihovu energetsku politiku. Autor analize na Index.hr ocenjuje da je verovatnije da Peking i Nju Delhi odbiju takav američki ultimatum nego da mu se povinuju.
U tom slučaju Vašington bi se mogao suočiti sa širim trgovinskim sukobom sa Kinom i Indijom. Prema analizi, jedna od mogućih posledica bila bi ubrzavanje dedolarizacije i razvoja platnih i trgovinskih sistema van domašaja SWIFT-a, što bi dugoročno moglo da oslabi jedan od glavnih instrumenata američkog globalnog uticaja.
Nove pretnje sankcijama dolaze nakon ukrajinskih udara na rusku energetsku infrastrukturu, za koje Kijev nastoji da uveri zapadne partnere da mogu ozbiljno da oslabe rusku ratnu ekonomiju. Ipak, ostaje neizvesno da li bi kombinacija vojnih udara i ekonomskog pritiska mogla da primora Moskvu na promenu politike.
Dodatni rizik za Vašington predstavlja mogućnost rasta svetskih cena nafte ukoliko bi veliki deo ruske nafte bio uklonjen sa tržišta. To bi moglo da pojača inflatorne pritiske i u samim Sjedinjenim Državama, posebno u godini kongresnih izbora.
Zbog toga autor analize smatra da bi novi zakon na kraju mogao pre svega da služi kao sredstvo pritiska i pregovaračka poluga Vašingtona, a ne nužno kao uvod u potpuni ekonomski rat sa Rusijom, Kinom i Indijom.
