Амерички Сенат направио је први корак ка усвајању новог пакета санкција против Русије и Ирана, који би председнику САД омогућио да уведе царине од чак 100 одсто на робу из земаља које купују велике количине руске нафте и гаса или помажу Москви у заобилажењу санкција. Мера би пре свега могла да погоди Кину и Индију.
Предлог предвиђа и додатне примарне и секундарне санкције против руских званичника, привредника, банака и фондова, као и продужење постојећих америчких санкционих овлашћења у енергетском и војном сектору.
Кина и Индија данас су највећи купци руске сирове нафте, па би амерички захтев да ограниче увоз из Русије представљао директан притисак на њихову енергетску политику. Аутор анализе на Index.hr оцењује да је вероватније да Пекинг и Њу Делхи одбију такав амерички ултиматум него да му се повинују.
У том случају Вашингтон би се могао суочити са ширим трговинским сукобом са Кином и Индијом. Према анализи, једна од могућих последица била би убрзавање дедоларизације и развоја платних и трговинских система ван домашаја SWIFT-а, што би дугорочно могло да ослаби један од главних инструмената америчког глобалног утицаја.
Нове претње санкцијама долазе након украјинских удара на руску енергетску инфраструктуру, за које Кијев настоји да увери западне партнере да могу озбиљно да ослабе руску ратну економију. Ипак, остаје неизвесно да ли би комбинација војних удара и економског притиска могла да примора Москву на промену политике.
Додатни ризик за Вашингтон представља могућност раста светских цена нафте уколико би велики део руске нафте био уклоњен са тржишта. То би могло да појача инфлаторне притиске и у самим Сједињеним Државама, посебно у години конгресних избора.
Због тога аутор анализе сматра да би нови закон на крају могао пре свега да служи као средство притиска и преговарачка полуга Вашингтона, а не нужно као увод у потпуни економски рат са Русијом, Кином и Индијом.
