Руски цар Петар Велики остао је упамћен као један од најмоћнијих и најзначајнијих владара у историји Русије, човек који је од заостале царевине створио европску војну и политичку силу.
За разлику од многих руских владара који су се ослањали на традицију и изолацију, Петар Велики је почетком 18. века покренуо огромне реформе којима је модернизовао војску, државу, привреду и друштво.
Посебно је остао познат по стварању моћне руске флоте, изградњи Санкт Петербурга и ширењу руског утицаја ка Балтику, чиме је Русија први пут постала велика европска сила.
Петар Велики је лично путовао по Европи како би проучавао западне технологије, бродоградњу и војне системе, а по повратку је сурово спроводио реформе у Русији.
Његова владавина била је обележена и жестоким обрачунима са противницима, устанцима и конзервативним деловима руског друштва који су се противили европеизацији земље.
Историчари га често описују као човека огромне физичке снаге и ауторитета, али и као владара који је био спреман на екстремну суровост како би остварио своје циљеве.
Многи сматрају да управо без Петра Великог Русија никада не би постала светска сила каква је касније била, због чега и данас има готово митски статус у руској историји.

