Ruska krstareća raketa „Buravestnik“, u NATO-u poznata kao SSC-X-9 „Skajfol“, ponovo je u centru pažnje nakon analize dvojice istraživača sa Masačusetskog instituta za tehnologiju, koji tvrde da ovaj sistem verovatno koristi pogon koji tokom leta može da izbacuje radioaktivni materijal.
Reč je o jednom od takozvanih ruskih „superoružja“ koje je Vladimir Putin predstavio 2018. godine, zajedno sa hipersoničnim sistemima i nuklearnim podvodnim oružjem.
Moskva je „Buravestnik“ opisivala kao raketu sa gotovo neograničenim dometom, sposobnu da zaobiđe postojeće sisteme protivraketne odbrane.
Najnovija analiza ukazuje da bi ta sposobnost mogla da ima ozbiljnu cenu po životnu sredinu i bezbednost, jer se pretpostavlja da raketa koristi takozvani direktni nuklearni pogon.
U takvom sistemu vazduh ulazi u motor, zagreva se prolaskom kroz nuklearni reaktor i potom izlazi iz zadnjeg dela rakete, stvarajući potisak.
Takav koncept omogućava mnogo duži let od klasičnih raketa, ali ima veliki problem: ako vazduh direktno prolazi kroz reaktor, on može iza sebe ostavljati radioaktivan trag.
Istraživači smatraju da je manje verovatno da „Buravestnik“ koristi zatvoreni, indirektni sistem hlađenja, kakav je uobičajen kod većine nuklearnih reaktora, jer bi takav pogon bio teži, složeniji i glomazniji za raketu te veličine.
Zato se kao verovatnije rešenje navodi kompaktniji, ali mnogo opasniji direktni sistem.
Ovo nije prvi put da se nuklearni pogon za letelice i rakete razmatra kao vojna opcija.
Sjedinjene Američke Države su tokom Hladnog rata razvijale projekat „Pluto“, koji je takođe podrazumevao nuklearno pogonjenu krstareću raketu. Taj program je na kraju napušten, između ostalog i zbog tehničkih, ekoloških i strateških rizika.
Ruski program „Buravestnik“ od samog početka prate sumnje, nesreće i nepotvrđeni incidenti.
Posle Putinovog predstavljanja rakete 2018. godine, pojavile su se tvrdnje da je povećanje radijacije u Arktiku možda bilo povezano sa testiranjem tog sistema.
Američki obaveštajni izvori su takođe ranije navodili da je tokom jednog testa izgubljena ruska nuklearno pogonjena raketa, nakon čega je Moskva navodno pokušavala da je pronađe i izvuče sa morskog dna.
Rusija je u oktobru 2025. godine tvrdila da je izvela dugotrajan probni let „Buravestnika“, navodeći da je raketa letela oko 15 sati i prešla više hiljada kilometara.
Ipak, zapadni stručnjaci upozoravaju da veliki deo podataka o ovom oružju ostaje neproveren, a da je stvarni nivo njegove operativne spremnosti i dalje nejasan.
Ono što ovu raketu čini posebno spornom nije samo potencijalni domet, već i činjenica da bi njeno testiranje i upotreba mogli da imaju radiološke posledice čak i bez nuklearne eksplozije.
Ako procene istraživača budu tačne, „Buravestnik“ nije samo još jedna krstareća raketa u ruskom arsenalu, već oružje koje samim letom može da predstavlja ekološki i bezbednosni rizik.
Zbog toga se ruski „Skajfol“ sve više posmatra ne samo kao vojna pretnja, već kao simbol nove faze trke u naoružanju, u kojoj se granica između nuklearnog oružja, zastrašivanja i potencijalne radioaktivne opasnosti sve više zamagljuje.
