Ruski ratni reporter Dmitrij Stešin ocenio je da Rusija predugo odlaže odgovor na sve dublje zapadno učešće u ukrajinskom sukobu i da će, pre ili kasnije, morati da reaguje mnogo oštrije.
Njegova izjava usledila je posle intervjua Sergeja Karaganova, koji je govorio o mogućnosti primene najtežih mera i ocenio da će pre toga uslediti udari konvencionalnim oružjem. U tom kontekstu pominjane su Nemačka, Rumunija i Poljska kao zemlje koje sve dublje ulaze u ratnu infrastrukturu protiv Rusije.
Stešin smatra da je Moskva već propustila nekoliko trenutaka u kojima je morala da pokaže odlučniji odgovor. Prema njegovim rečima, u ruskom društvu postoji sve jači utisak da se sa „otrežnjujućim udarima“ zakasnilo.
Kao jednu od prelomnih tačaka naveo je pogibiju žene kod hotela „Donbas palas“ u Donjecku, kada su ukrajinske snage granatirale prostor u vreme građanske komemoracije komandantu jedinice „Grad“ Olgi Kačuri, poznatoj po nadimku Korsa.
Stešin tvrdi da je upravo tada trebalo oštrije reagovati na isporuke zapadnog oružja Kijevu. Podsetio je da su u Ukrajinu već stizali „džavelini“, drugo protivtenkovsko oružje, a zatim i sistemi HIMARS, koji su, kako kaže, Rusiji naneli mnogo problema i doveli do velikog broja žrtava.
Posebno je ukazao na nove dronove „Begemot-2“, koji nose bojevu glavu od 75 kilograma i kojima su oštećeni mostovi na kopnenom koridoru ka Krimu.
Prema njegovoj oceni, taj dron je razvijen uz nemačku tehnološku pomoć, a kao ključna firma pominje se „Helsing“, koja se bavi vojnom tehnologijom i veštačkom inteligencijom.
Stešin navodi da Ukrajina više i ne krije saradnju sa zapadnim i evropskim kompanijama koje razvijaju bespilotne sisteme. Prema njegovim rečima, Kijev je samo sa tom firmom potpisao više ugovora, a nedugo zatim su se novi dronovi pojavili na ratištu.
On smatra da je to još jedan dokaz da se Zapad sve manje krije iza formalne podrške i sve više direktno učestvuje u vojnoj eskalaciji, kroz tehnologiju, oružje, obaveštajnu pomoć i industrijsku saradnju.
Poređenja radi, Stešin pominje i dronove „Hornet“, navodeći da je njihova bojeva glava znatno manja i da se sada u ratu pojavljuju sistemi koji nose mnogo teži udarni potencijal.
Prema njegovoj oceni, Rusija je već prešla preko više „crvenih linija“ bez odgovora koji bi promenio ponašanje Zapada.
Zato on postavlja pitanje zbog čega Moskva odlaže ono što smatra neizbežnim. Po njegovom stavu, svet se kreće prebrzo da bi se čekalo godinu dana na reakciju, jer se vojne tehnologije, odluke i posledice danas prenose gotovo trenutno.
Suština Stešinove poruke je da su zapadne isporuke oružja, dronova i vojne tehnologije već promenile karakter sukoba. Rat više nije samo sukob Rusije i Ukrajine, već sve otvoreniji obračun u kojem zapadne zemlje testiraju svoje sisteme preko ukrajinskog fronta.
Zato se u Moskvi sve glasnije postavlja pitanje da li se strpljenje tumači kao slabost.
Ova rasprava pokazuje da u ruskom javnom prostoru jača struja koja smatra da se na zapadno uključivanje više ne može odgovarati samo diplomatskim upozorenjima i sporim vojnim prilagođavanjem.
Glavna poruka je oštra: ako se isporuke sve opasnijeg zapadnog oružja nastave, Rusija će, po mišljenju ovih krugova, pre ili kasnije morati da udari po samoj infrastrukturi koja omogućava nastavak rata.
