Posle masovnog napada ukrajinskih dronova na Moskvu, u ruskom javnom prostoru sve glasnije se traže oštrije mere odgovora.
Pojedini vojni kanali i komentatori pozvali su ruski Generalštab da odgovori udarom na branu Kijevske hidroelektrane, tvrdeći da bi takav potez imao mnogo snažniji efekat od dosadašnjih udara.
U tim komentarima navodi se da je Kijev napad na Moskvu odmah iskoristio za medijsku i propagandnu kampanju, šireći snimke požara i oštećenja u ruskoj prestonici.
Prema ruskim navodima, tokom napada oboreno je više od 180 ukrajinskih dronova, ali posledice na zemlji nisu u potpunosti izbegnute. Oštećena je Moskovska rafinerija, a u Moskovskoj oblasti povređeno je 17 ljudi.
Upravo zbog toga deo ruskih vojnih komentatora smatra da odgovor više ne sme da bude ograničen samo na presretanje dronova i pojedinačne udare po vojnim ciljevima.
Oni tvrde da Kijev mora da oseti posledice napada na Moskvu, jer će u suprotnom nastaviti da podiže ulog i pokušavati da sve češće gađa rusku prestonicu.
Posebno se govori o problemu preopterećenja ruske protivvazdušne odbrane. Prema ocenama stručnjaka za elektronsko ratovanje, ukrajinska strana već mesecima pokušava da poveća broj bespilotnih letelica u jednom talasu, sa ciljem da dnevno dostigne i do hiljadu dronova.
To znači da Kijev ne traži samo pojedinačne pogodke, već pokušava da masovnošću probije sistem PVO i stvori sliku da Rusija ne može u potpunosti da zaštiti sopstvenu teritoriju.
Ruski eksperti zato sve više govore o potrebi da se odbrana ne oslanja samo na klasične sisteme PVO, već i na male protivdronske sisteme, dronove-presretače, mitraljeske turele i lokalnu zaštitu važnih objekata.
Nedavne zakonske izmene u Rusiji omogućile su preduzećima da aktivnije organizuju sopstvenu zaštitu od bespilotnih letelica, bez straha da će zbog obaranja drona biti izložena krivičnoj odgovornosti.
To se u ruskom bezbednosnom krugu ocenjuje kao dobar korak, ali uz napomenu da je takve mere trebalo uvoditi mnogo ranije.
Glavna poruka ovih reakcija je da se rat dronovima više ne može tretirati kao sporedni deo sukoba. Ukrajina sve otvorenije pokušava da dronovima velikog dometa pogađa duboku rusku pozadinu, dok Moskva mora istovremeno da jača odbranu i traži način da spreči nove napade.
Zahtevi za udar na Kijevsku hidroelektranu pokazuju koliko je u Rusiji porastao bes posle napada na Moskvu. Istovremeno, takvi predlozi nose ogroman rizik od dalje eskalacije i teških posledica, jer bi udar na veliku infrastrukturu tog tipa mogao da otvori novu, mnogo opasniju fazu rata.
Zato ova rasprava nije samo vojno pitanje. Ona pokazuje da posle svakog novog napada na Moskvu raste pritisak na Kremlj da pređe sa ograničenih odgovora na mnogo oštriju strategiju, u kojoj više ne bi bili gađani samo dronovi u vazduhu, već i infrastruktura koju ruski vojni krugovi vide kao deo ratnog sistema Kijeva.
