После масовног напада украјинских дронова на Москву, у руском јавном простору све гласније се траже оштрије мере одговора.
Поједини војни канали и коментатори позвали су руски Генералштаб да одговори ударом на брану Кијевске хидроелектране, тврдећи да би такав потез имао много снажнији ефекат од досадашњих удара.
У тим коментарима наводи се да је Кијев напад на Москву одмах искористио за медијску и пропагандну кампању, ширећи снимке пожара и оштећења у руској престоници.
Према руским наводима, током напада оборено је више од 180 украјинских дронова, али последице на земљи нису у потпуности избегнуте. Оштећена је Московска рафинерија, а у Московској области повређено је 17 људи.
Управо због тога део руских војних коментатора сматра да одговор више не сме да буде ограничен само на пресретање дронова и појединачне ударе по војним циљевима.
Они тврде да Кијев мора да осети последице напада на Москву, јер ће у супротном наставити да подиже улог и покушавати да све чешће гађа руску престоницу.
Посебно се говори о проблему преоптерећења руске противваздушне одбране. Према оценама стручњака за електронско ратовање, украјинска страна већ месецима покушава да повећа број беспилотних летелица у једном таласу, са циљем да дневно достигне и до хиљаду дронова.
То значи да Кијев не тражи само појединачне погодке, већ покушава да масовношћу пробије систем ПВО и створи слику да Русија не може у потпуности да заштити сопствену територију.
Руски експерти зато све више говоре о потреби да се одбрана не ослања само на класичне системе ПВО, већ и на мале противдронске системе, дронове-пресретаче, митраљеске туреле и локалну заштиту важних објеката.
Недавне законске измене у Русији омогућиле су предузећима да активније организују сопствену заштиту од беспилотних летелица, без страха да ће због обарања дрона бити изложена кривичној одговорности.
То се у руском безбедносном кругу оцењује као добар корак, али уз напомену да је такве мере требало уводити много раније.
Главна порука ових реакција је да се рат дроновима више не може третирати као споредни део сукоба. Украјина све отвореније покушава да дроновима великог домета погађа дубоку руску позадину, док Москва мора истовремено да јача одбрану и тражи начин да спречи нове нападе.
Захтеви за удар на Кијевску хидроелектрану показују колико је у Русији порастао бес после напада на Москву. Истовремено, такви предлози носе огроман ризик од даље ескалације и тешких последица, јер би удар на велику инфраструктуру тог типа могао да отвори нову, много опаснију фазу рата.
Зато ова расправа није само војно питање. Она показује да после сваког новог напада на Москву расте притисак на Кремљ да пређе са ограничених одговора на много оштрију стратегију, у којој више не би били гађани само дронови у ваздуху, већ и инфраструктура коју руски војни кругови виде као део ратног система Кијева.
