Украјински градови и места месецима су изложени све јачем руском бомбардовању, али на самом бојишту руска офанзива показује знаке губитка замаха.
Више од четири године након почетка руске инвазије, саопштења руског Министарства одбране о заузимању украјинских градова и села постала су ређа, док су се украјинске снаге у појединим областима успеле учврстити.
Према анализи података америчког Института за проучавање рата, руска војска је у априлу и мају изгубила више територије у Украјини него што је освојила. Иако су ти губици премали да би променили укупну ситуацију на фронту, они показују све веће тешкоће са којима се суочава руска војска.
Руски војни стручњак Александар Храмчихин оценио је да се напредовање руске војске одвија изузетно споро.
Иако је руска војска бројнија и боље опремљена од украјинске, масовна употреба дронова створила је „мртву зону” са обе стране линије фронта. Због тога је, уколико се украјински ресурси потпуно не исцрпе, тешко очекивати значајно убрзање руског напредовања.
Украјинске снаге су, према процени Института за проучавање рата, углавном зауставиле руску пролећно-летњу офанзиву.
Пошто није способна да покрене велике офанзивне операције, Русија све више прибегава тактици инфилтрације — слању малих група војника иза украјинских линија, како би заузеле важне положаје и задржале их до доласка појачања.
Та тактика донела је одређене резултате, посебно приликом заузимања украјинског логистичког центра Покровска крајем прошле године, али захтева много времена да би дала видљив ефекат.
Уместо снажног продора дуж линије фронта, Русија је своје напоре усмерила на заузимање Костјантиновке, бившег индустријског града у Доњецкој области.
Истовремено, чини се да је Москва смањила своје ратне циљеве. Након што је Владимир Путин раније тврдио да је „цела Украјина” руска и претио заузимањем Сумија, сада као главни циљ војске наводи заузимање Донбаса, односно Доњецке и Луганске области.
Русија тренутно окупира око петине украјинске територије — Крим, који је анектирала 2014. године, већи део Доњецке и Луганске области, као и велике делове Запорошке и Херсонске области.
Украјина, иако користи проблеме руске војске, и сама се суочава са озбиљним ограничењима. Кијев је такође смањио своје ратне циљеве и више не инсистира на повратку на границе из 1991. или чак из 2022. године, већ настоји да замрзне сукоб дуж садашње линије фронта.
Украјинска војска, оптерећена дугорочним проблемима мобилизације, више нема ресурсе за велике офанзиве. Њен главни циљ сада је да доведе Русију до тачке у којој ће бити приморана на преговоре.
Због застоја на фронту, обе стране су појачале ударе дугог домета. Русија је, након разарања украјинске енергетске мреже током зиме, најавила систематске нападе и оборила рекорде по броју лансираних дронова и ракета.
Украјина је, са друге стране, готово сваке недеље нападала руски нафтни сектор и појачавала ударе дроновима на линије снабдевања које користе руске снаге на окупираним територијама.
Како се напади све више шире далеко изван саме линије фронта, све чешће страдају цивили.
Уједињене нације упозоравају да је рат сада смртоноснији него у било ком тренутку од почетка руске инвазије 2022. године.
