Ukrajinski gradovi i mesta mesecima su izloženi sve jačem ruskom bombardovanju, ali na samom bojištu ruska ofanziva pokazuje znake gubitka zamaha.
Više od četiri godine nakon početka ruske invazije, saopštenja ruskog Ministarstva odbrane o zauzimanju ukrajinskih gradova i sela postala su ređa, dok su se ukrajinske snage u pojedinim oblastima uspele učvrstiti.
Prema analizi podataka američkog Instituta za proučavanje rata, ruska vojska je u aprilu i maju izgubila više teritorije u Ukrajini nego što je osvojila. Iako su ti gubici premali da bi promenili ukupnu situaciju na frontu, oni pokazuju sve veće teškoće sa kojima se suočava ruska vojska.
Ruski vojni stručnjak Aleksandar Hramčihin ocenio je da se napredovanje ruske vojske odvija izuzetno sporo.
Iako je ruska vojska brojnija i bolje opremljena od ukrajinske, masovna upotreba dronova stvorila je „mrtvu zonu” sa obe strane linije fronta. Zbog toga je, ukoliko se ukrajinski resursi potpuno ne iscrpe, teško očekivati značajno ubrzanje ruskog napredovanja.
Ukrajinske snage su, prema proceni Instituta za proučavanje rata, uglavnom zaustavile rusku prolećno-letnju ofanzivu.
Pošto nije sposobna da pokrene velike ofanzivne operacije, Rusija sve više pribegava taktici infiltracije — slanju malih grupa vojnika iza ukrajinskih linija, kako bi zauzele važne položaje i zadržale ih do dolaska pojačanja.
Ta taktika donela je određene rezultate, posebno prilikom zauzimanja ukrajinskog logističkog centra Pokrovska krajem prošle godine, ali zahteva mnogo vremena da bi dala vidljiv efekat.
Umesto snažnog prodora duž linije fronta, Rusija je svoje napore usmerila na zauzimanje Kostjantinovke, bivšeg industrijskog grada u Donjeckoj oblasti.
Istovremeno, čini se da je Moskva smanjila svoje ratne ciljeve. Nakon što je Vladimir Putin ranije tvrdio da je „cela Ukrajina” ruska i pretio zauzimanjem Sumija, sada kao glavni cilj vojske navodi zauzimanje Donbasa, odnosno Donjecke i Luganske oblasti.
Rusija trenutno okupira oko petine ukrajinske teritorije — Krim, koji je anektirala 2014. godine, veći deo Donjecke i Luganske oblasti, kao i velike delove Zaporoške i Hersonske oblasti.
Ukrajina, iako koristi probleme ruske vojske, i sama se suočava sa ozbiljnim ograničenjima. Kijev je takođe smanjio svoje ratne ciljeve i više ne insistira na povratku na granice iz 1991. ili čak iz 2022. godine, već nastoji da zamrzne sukob duž sadašnje linije fronta.
Ukrajinska vojska, opterećena dugoročnim problemima mobilizacije, više nema resurse za velike ofanzive. Njen glavni cilj sada je da dovede Rusiju do tačke u kojoj će biti primorana na pregovore.
Zbog zastoja na frontu, obe strane su pojačale udare dugog dometa. Rusija je, nakon razaranja ukrajinske energetske mreže tokom zime, najavila sistematske napade i oborila rekorde po broju lansiranih dronova i raketa.
Ukrajina je, sa druge strane, gotovo svake nedelje napadala ruski naftni sektor i pojačavala udare dronovima na linije snabdevanja koje koriste ruske snage na okupiranim teritorijama.
Kako se napadi sve više šire daleko izvan same linije fronta, sve češće stradaju civili.
Ujedinjene nacije upozoravaju da je rat sada smrtonosniji nego u bilo kom trenutku od početka ruske invazije 2022. godine.
