Rusija pokušava da ubrza realizaciju gasovoda „Snaga Sibira 2“, jednog od svojih najvažnijih energetskih projekata ka Aziji, ali konačni dogovor sa Kinom još nije postignut.
Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Pekingu usledila je samo nedelju dana nakon što je kinesku prestonicu posetio i američki predsednik Donald Tramp, u trenutku kada se velike sile sve oštrije nadmeću za uticaj u svetskoj energetici i geopolitici.
Iako su Putin i kineski predsednik Si Đinping javno isticali čvrstinu partnerstva Moskve i Pekinga, analitičari ocenjuju da je Rusija verovatno otišla iz Kine bez onoga što joj je najviše bilo potrebno — konačnog i obavezujućeg sporazuma o gasovodu.
Za Kremlj je „Snaga Sibira 2“ od ogromnog značaja, jer bi taj gasovod omogućio isporuku dodatnih količina ruskog prirodnog gasa iz zapadnog Sibira ka severnoj Kini, preko Mongolije. Moskva na taj način pokušava da nadoknadi gubitak velikog dela evropskog tržišta gasa, posle sankcija i prekida saradnje sa Zapadom.
Rusija i Kina su prošle godine potpisale memorandum o razumevanju za ovaj projekat, ali Peking ne pokazuje žurbu da zaključi konačan dogovor.
Glavne prepreke i dalje su cena gasa i uslovi isporuke. Kina, koja je svesna oslabljene pregovaračke pozicije Moskve, nastoji da dobije što povoljnije cene, dok Rusija mora da obezbedi dovoljno visok prihod kako bi opravdala ogromna ulaganja u infrastrukturu.
Planirani gasovod trebalo bi da ima kapacitet od 58 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ta količina bila bi približna kapacitetu nekadašnjeg gasovoda „Severni tok 1“, koji je bio jedan od ključnih pravaca ruskog izvoza gasa u Evropu.
Za Kinu bi ruski gasovod predstavljao sigurniju alternativu uvozu tečnog prirodnog gasa morskim putem, jer se veliki deo kineskih isporuka trenutno oslanja na osetljive pomorske tačke kao što su Ormuski moreuz i Malajski prolaz.
Ipak, Peking ne želi da postane previše zavisan od ruskih fosilnih goriva. Upravo zato Kina nastupa oprezno, koristeći situaciju u kojoj je Rusiji ovaj projekat potrebniji nego njoj.
Kremlj tvrdi da su dve strane postigle opšte razumevanje o glavnim parametrima projekta, uključujući trasu i način izgradnje, ali priznaje da rokovi još nisu usaglašeni.
Čak i ako dogovor bude postignut, izgradnja ovako velikog gasovoda trajala bi godinama. Prva „Snaga Sibira“ dogovorena je 2014. godine, isporuke su počele 2019, a puni kapacitet dostignut je tek 2024. godine.
„Snaga Sibira 2“ bi, osim toga, morala da prođe kroz Mongoliju, što projektu dodaje novi politički i logistički sloj. Zbog toga analitičari procenjuju da bi realizacija mogla da se protegne gotovo na čitavu deceniju.
Za Rusiju bi projekat značio nove prihode za „Gasprom“, ali i poslove za građevinske kompanije, proizvođače cevi i čeličnu industriju.
Ipak, čak ni potpuno funkcionalna „Snaga Sibira 2“ ne bi mogla u potpunosti da zameni ruske količine gasa i prihode koje je Moskva pre 2022. godine ostvarivala na evropskom tržištu.
Ovaj projekat zato nije samo ekonomsko, već i geopolitičko pitanje. On pokazuje nastojanje Moskve i Pekinga da prodube ekonomske veze i smanje zavisnost od zapadnog poretka, ali i činjenicu da Kina u tom odnosu sve jasnije nastupa sa pozicije snage.
„Snaga Sibira 2“ mogla bi da postane ruski energetski spasonosni pojas ka Aziji, ali za sada ostaje projekat koji Moskva želi mnogo brže nego Peking.
