Русија покушава да убрза реализацију гасовода „Снага Сибира 2“, једног од својих најважнијих енергетских пројеката ка Азији, али коначни договор са Кином још није постигнут.
Посета руског председника Владимира Путина Пекингу уследила је само недељу дана након што је кинеску престоницу посетио и амерички председник Доналд Трамп, у тренутку када се велике силе све оштрије надмећу за утицај у светској енергетици и геополитици.
Иако су Путин и кинески председник Си Ђинпинг јавно истицали чврстину партнерства Москве и Пекинга, аналитичари оцењују да је Русија вероватно отишла из Кине без онога што јој је највише било потребно — коначног и обавезујућег споразума о гасоводу.
За Кремљ је „Снага Сибира 2“ од огромног значаја, јер би тај гасовод омогућио испоруку додатних количина руског природног гаса из западног Сибира ка северној Кини, преко Монголије. Москва на тај начин покушава да надокнади губитак великог дела европског тржишта гаса, после санкција и прекида сарадње са Западом.
Русија и Кина су прошле године потписале меморандум о разумевању за овај пројекат, али Пекинг не показује журбу да закључи коначан договор.
Главне препреке и даље су цена гаса и услови испоруке. Кина, која је свесна ослабљене преговарачке позиције Москве, настоји да добије што повољније цене, док Русија мора да обезбеди довољно висок приход како би оправдала огромна улагања у инфраструктуру.
Планирани гасовод требало би да има капацитет од 58 милијарди кубних метара гаса годишње. Та количина била би приближна капацитету некадашњег гасовода „Северни ток 1“, који је био један од кључних праваца руског извоза гаса у Европу.
За Кину би руски гасовод представљао сигурнију алтернативу увозу течног природног гаса морским путем, јер се велики део кинеских испорука тренутно ослања на осетљиве поморске тачке као што су Ормуски мореуз и Малајски пролаз.
Ипак, Пекинг не жели да постане превише зависан од руских фосилних горива. Управо зато Кина наступа опрезно, користећи ситуацију у којој је Русији овај пројекат потребнији него њој.
Кремљ тврди да су две стране постигле опште разумевање о главним параметрима пројекта, укључујући трасу и начин изградње, али признаје да рокови још нису усаглашени.
Чак и ако договор буде постигнут, изградња овако великог гасовода трајала би годинама. Прва „Снага Сибира“ договорена је 2014. године, испоруке су почеле 2019, а пуни капацитет достигнут је тек 2024. године.
„Снага Сибира 2“ би, осим тога, морала да прође кроз Монголију, што пројекту додаје нови политички и логистички слој. Због тога аналитичари процењују да би реализација могла да се протегне готово на читаву деценију.
За Русију би пројекат значио нове приходе за „Гаспром“, али и послове за грађевинске компаније, произвођаче цеви и челичну индустрију.
Ипак, чак ни потпуно функционална „Снага Сибира 2“ не би могла у потпуности да замени руске количине гаса и приходе које је Москва пре 2022. године остваривала на европском тржишту.
Овај пројекат зато није само економско, већ и геополитичко питање. Он показује настојање Москве и Пекинга да продубе економске везе и смање зависност од западног поретка, али и чињеницу да Кина у том односу све јасније наступа са позиције снаге.
„Снага Сибира 2“ могла би да постане руски енергетски спасоносни појас ка Азији, али за сада остаје пројекат који Москва жели много брже него Пекинг.
