Sve je više procena zapadnih vojnih stručnjaka da Rusija postepeno gubi prednost u ratu u Ukrajini, dok Kijev sve efikasnije koristi dronove, udare u dubinu ruske pozadine i stabilizovanu zapadnu pomoć.
Prema najnovijim analizama, ruske snage su prošlog meseca izgubile više teritorije nego što su uspele da zauzmu. Istovremeno, brzina ruskog napredovanja na frontu stalno opada od novembra 2025. godine.
Ruska vojska ni posle višemesečnih ofanziva nije uspela da ostvari značajniji prodor ka Kramatorsku i Slavjansku, koje Moskva već dugo smatra ključnim ciljevima u Donbasu.
Problem za Kremlj predstavljaju i ogromni gubici u ljudstvu. Prema zapadnim procenama, ruski gubici se približavaju ili premašuju 30.000 do 40.000 poginulih i ranjenih mesečno, dok je broj novih vojnika koje Moskva uspeva da pošalje na front sve manji u odnosu na tempo iscrpljivanja.
Vojni analitičari ocenjuju da je Ukrajina u jednom trenutku shvatila da mora postati znatno samostalnija i da više ne može računati samo na spoljnu podršku. Iako finansijska i vojna pomoć Zapada i dalje ostaju neophodne, Kijev je, prema njihovim ocenama, uspeo da se organizaciono i tehnološki prilagodi ratu protiv mnogo veće sile.
„Kada pogledamo sukobe i istoriju ratova, vidimo da zemlje koje su spremne da deluju i da se izbore za sebe mogu da pobede. Kada izgubite moral, onda je kraj, ali oni ga nisu izgubili“, ocenio je spoljnopolitički analitičar Denis Avdagić.
On je naglasio da je ukrajinska inovativnost postala jedan od ključnih faktora rata.
„Njihova inovativnost je ključni faktor, to je zaista velika stvar. Napravili su monumentalno veliku stvar“, rekao je Avdagić.
Jedan od glavnih razloga za rusko usporavanje jesu sve češći ukrajinski udari po ruskoj vojnoj infrastrukturi, logistici, sistemima protivvazdušne odbrane, radarima, komunikacijama i velikim vojnim vozilima duboko iza linije fronta.
Ukrajinski dronovi dugog dometa sve lakše probijaju rusku odbranu i pogađaju naftna postrojenja daleko od prvih linija. Analitičari smatraju da takvi napadi sami po sebi ne mogu preokrenuti rat, ali mogu ozbiljno uticati na dinamiku sukoba.
Dodatni problem za rusku vojsku predstavljaju poremećaji u komunikacijama. Nakon što je početkom 2026. godine prekinut nezakoniti pristup ruskih snaga sistemu Starlink, ukrajinske jedinice su na pojedinim delovima južnog fronta uspele da napreduju i povrate teritoriju koju je Rusija mesecima ranije zauzela.
Prema ukrajinskim obaveštajnim podacima, ruski komandanti na tom delu fronta bili su primorani da se oslanjaju na netačne karte, što je dodatno otežalo koordinaciju njihovih operacija.
Kremlju se, kako se ocenjuje, sada vraća i pojačana kontrola nad Telegramom, aplikacijom koju ruska vojska od početka rata široko koristi za komunikaciju. Zbog ukrajinskih napada dronovima i bezbednosnih mera, ruske vlasti sve češće gase mobilni internet i ograničavaju komunikacione mreže širom zemlje.
Avdagić smatra da Rusija ima sve manje mogućnosti da vrati ratni zamah na svoju stranu.
„Mogu mobilisati još 100.000 ljudi, ali da li to suštinski menja situaciju? Mogu li uključiti Belorusiju? Verovatno mogu, ali šta bi to značilo za Belorusiju?“, naveo je on.
Prema njegovoj oceni, ovo je prvi put da Ukrajina ima svojevrsni balans sa mnogo većom silom i da je u stanju da joj nanosi štetu i na frontu i u unutrašnjosti.
„To je dobra poruka za rusko rukovodstvo. Vreme je da se ovo zaustavi“, poručio je Avdagić.
Problemi se za Putina ne vide samo na frontu. Podrška ruskom predsedniku, prema istraživanjima javnog mnjenja, opala je sa 80 odsto krajem decembra na 71 odsto u aprilu, što je najniži nivo od početka rata. Istovremeno, sve više Rusa smatra da bi zemlja trebalo da krene putem mirovnih pregovora.
Ekonomski pokazatelji takođe ukazuju na slabljenje Rusije. Zvanični podaci pokazuju da se ruski BDP u prvom kvartalu ove godine smanjio za 0,2 odsto, prvi put od 2023. godine, dok je prognoza rasta za 2026. smanjena sa 1,3 na 0,4 odsto.
Kao jedan od simbola Putinove ranjivosti navodi se i ovogodišnja skromna Parada pobede. Crveni trg bio je gotovo prazan, bez teške vojne opreme i bez većeg broja stranih lidera, što analitičari tumače kao znak straha od mogućih ukrajinskih udara.
U takvim okolnostima, sve češće se govori o mogućem modelu okončanja rata koji bi ličio na kiparski scenario. To bi značilo da Ukrajina formalno zadrži teritorijalni integritet, ali da pojedini delovi zemlje ostanu pod stvarnom kontrolom druge strane.
Avdagić smatra da je Ukrajini potreban mir, ali da sada može da ga traži iz znatno povoljnije pozicije nego pre pola godine ili godinu dana.
„Ratovi se ne završavaju pravedno. Treba tražiti ono što je moguće“, zaključio je on.
