Све је више процена западних војних стручњака да Русија постепено губи предност у рату у Украјини, док Кијев све ефикасније користи дронове, ударе у дубину руске позадине и стабилизовану западну помоћ.
Према најновијим анализама, руске снаге су прошлог месеца изгубиле више територије него што су успеле да заузму. Истовремено, брзина руског напредовања на фронту стално опада од новембра 2025. године.
Руска војска ни после вишемесечних офанзива није успела да оствари значајнији продор ка Краматорску и Славјанску, које Москва већ дуго сматра кључним циљевима у Донбасу.
Проблем за Кремљ представљају и огромни губици у људству. Према западним проценама, руски губици се приближавају или премашују 30.000 до 40.000 погинулих и рањених месечно, док је број нових војника које Москва успева да пошаље на фронт све мањи у односу на темпо исцрпљивања.
Војни аналитичари оцењују да је Украјина у једном тренутку схватила да мора постати знатно самосталнија и да више не може рачунати само на спољну подршку. Иако финансијска и војна помоћ Запада и даље остају неопходне, Кијев је, према њиховим оценама, успео да се организационо и технолошки прилагоди рату против много веће силе.
„Када погледамо сукобе и историју ратова, видимо да земље које су спремне да делују и да се изборе за себе могу да победе. Када изгубите морал, онда је крај, али они га нису изгубили“, оценио је спољнополитички аналитичар Денис Авдагић.
Он је нагласио да је украјинска иновативност постала један од кључних фактора рата.
„Њихова иновативност је кључни фактор, то је заиста велика ствар. Направили су монументално велику ствар“, рекао је Авдагић.
Један од главних разлога за руско успоравање јесу све чешћи украјински удари по руској војној инфраструктури, логистици, системима противваздушне одбране, радарима, комуникацијама и великим војним возилима дубоко иза линије фронта.
Украјински дронови дугог домета све лакше пробијају руску одбрану и погађају нафтна постројења далеко од првих линија. Аналитичари сматрају да такви напади сами по себи не могу преокренути рат, али могу озбиљно утицати на динамику сукоба.
Додатни проблем за руску војску представљају поремећаји у комуникацијама. Након што је почетком 2026. године прекинут незаконити приступ руских снага систему Starlink, украјинске јединице су на појединим деловима јужног фронта успеле да напредују и поврате територију коју је Русија месецима раније заузела.
Према украјинским обавештајним подацима, руски команданти на том делу фронта били су приморани да се ослањају на нетачне карте, што је додатно отежало координацију њихових операција.
Кремљу се, како се оцењује, сада враћа и појачана контрола над Telegramом, апликацијом коју руска војска од почетка рата широко користи за комуникацију. Због украјинских напада дроновима и безбедносних мера, руске власти све чешће гасе мобилни интернет и ограничавају комуникационе мреже широм земље.
Авдагић сматра да Русија има све мање могућности да врати ратни замах на своју страну.
„Могу мобилисати још 100.000 људи, али да ли то суштински мења ситуацију? Могу ли укључити Белорусију? Вероватно могу, али шта би то значило за Белорусију?“, навео је он.
Према његовој оцени, ово је први пут да Украјина има својеврсни баланс са много већом силом и да је у стању да јој наноси штету и на фронту и у унутрашњости.
„То је добра порука за руско руководство. Време је да се ово заустави“, поручио је Авдагић.
Проблеми се за Путина не виде само на фронту. Подршка руском председнику, према истраживањима јавног мњења, опала је са 80 одсто крајем децембра на 71 одсто у априлу, што је најнижи ниво од почетка рата. Истовремено, све више Руса сматра да би земља требало да крене путем мировних преговора.
Економски показатељи такође указују на слабљење Русије. Званични подаци показују да се руски БДП у првом кварталу ове године смањио за 0,2 одсто, први пут од 2023. године, док је прогноза раста за 2026. смањена са 1,3 на 0,4 одсто.
Као један од симбола Путинове рањивости наводи се и овогодишња скромна Парада победе. Црвени трг био је готово празан, без тешке војне опреме и без већег броја страних лидера, што аналитичари тумаче као знак страха од могућих украјинских удара.
У таквим околностима, све чешће се говори о могућем моделу окончања рата који би личио на кипарски сценарио. То би значило да Украјина формално задржи територијални интегритет, али да поједини делови земље остану под стварном контролом друге стране.
Авдагић сматра да је Украјини потребан мир, али да сада може да га тражи из знатно повољније позиције него пре пола године или годину дана.
„Ратови се не завршавају праведно. Треба тражити оно што је могуће“, закључио је он.
