Evropska unija je usvajanjem Akta o veštačkoj inteligenciji uspostavila sveobuhvatan pravni okvir za upotrebu AI, ali su sistemi koji se koriste isključivo u vojne, odbrambene i svrhe nacionalne bezbednosti izuzeti iz njegove primene. Zbog toga na nivou EU i dalje ne postoji jedinstven okvir za regulisanje veštačke inteligencije na bojnom polju.
Analiza „Geopolitical Monitor-a“ ukazuje da glavni problem nije samo to što vojna primena AI nije obuhvaćena evropskim zakonom, već nedostatak zajedničkih pravila po kojima bi takvi sistemi bili testirani i odobreni pre uvođenja u nacionalne oružane snage i zajedničke operacije saveznika.
NATO je već usvojio principe odgovorne upotrebe veštačke inteligencije, koji obuhvataju zakonitost, odgovornost, pouzdanost, mogućnost kontrole i praćenje načina na koji sistem donosi preporuke. Međutim, i dalje ne postoji jedinstven mehanizam koji bi omogućio državama članicama da međusobno priznaju testiranje i sertifikaciju vojnih AI sistema.
Problem je posebno izražen kada sistemi razvijeni prema različitim nacionalnim propisima treba da funkcionišu zajedno. Države mogu imati različita pravila o tome koje odluke zahtevaju direktno odobrenje čoveka, koliko automatizovanom sistemu sme da se veruje i u kojim situacijama operater mora biti u mogućnosti da preuzme kontrolu.
Dodatnu nedoumicu stvara novi evropski finansijski instrument SAFE, koji omogućava zajedničke nabavke veštačke inteligencije i drugih naprednih tehnologija. Za razliku od ranijeg programa EDIRPA, njegov pravni okvir ne sadrži istu izričitu odredbu o obaveznoj „smislenoj ljudskoj kontroli“ kod sistema koji mogu da biraju i napadaju ljudske ciljeve. Belgija je prilikom usvajanja SAFE-a formalno izrazila žaljenje zbog tog propusta.
Autori analize zato predlažu zajednički evropski sistem provere vojne veštačke inteligencije koji bi jasno definisao koje odluke mora da odobri čovek, mogućnost zaustavljanja sistema u slučaju problema, detaljno beleženje njegovih postupaka i pravila koja bi važila kada se nacionalna ograničenja savezničkih država međusobno razlikuju.
Zaključak je da glavni izazov za Evropu nije nužno proširenje Akta o veštačkoj inteligenciji na vojsku, već uspostavljanje jasnih i međusobno priznatih standarda za AI sisteme koje će evropske i NATO snage koristiti u zajedničkim operacijama.
