Руска економија све јасније показује последице дуготрајног рата и огромних државних издатака за војску, док се цивилни сектор суочава са стагнацијом, високим трошковима и све тежим условима пословања.
Почетни талас раста, који је био подстакнут убрзаном ратном производњом, у великој мери је исцрпљен. Све више се види да је руска привреда подељена на два дела: војно-индустријски комплекс, у који се сливају новац, радна снага и ресурси, и цивилни део економије, који трпи последице високих каматних стопа, пореза и регулаторних притисака.
Да би спречио да буџетски дефицит измакне контроли, Кремљ је повећао порезе и проширио унутрашње задуживање. То додатно оптерећује предузетнике и компаније које нису директно повезане са војном производњом.
Према проценама стручњака, рат је довео до раста цене капитала, рада и сировина. Због тога се све више средстава усмерава ка одбрамбеном сектору, док цивилна производња, трговина и јавне услуге све теже функционишу.
Иако су више цене нафте донеле Москви додатне приходе, ти приходи нису решили дубље проблеме руске економије. Напротив, растући војни расходи све више оптерећују државни буџет.
Према подацима који су доспели у јавност, расходи за одбрану могли би да премаше планирани буџет за најмање два билиона рубаља, односно око 28 милијарди долара. За одбрану и безбедност у 2026. години издвојено је 16,8 билиона рубаља, што чини готово 40 одсто свих државних расхода.
Истовремено, дефицит државног буџета расте много брже него што је планирано. Иако је за целу 2026. годину био предвиђен дефицит од 3,8 билиона рубаља, само у прва четири месеца он је достигао 5,9 билиона рубаља.
Ови подаци показују да руска економија све више зависи од ратне производње и државне интервенције, док се простор за нормално функционисање цивилног тржишта сужава.
Уколико се тај тренд настави, Русија би могла да се суочи са још дубљом економском кризом, падом ликвидности и све већим притиском на становништво и привреду.
