Ruska ekonomija sve jasnije pokazuje posledice dugotrajnog rata i ogromnih državnih izdataka za vojsku, dok se civilni sektor suočava sa stagnacijom, visokim troškovima i sve težim uslovima poslovanja.
Početni talas rasta, koji je bio podstaknut ubrzanom ratnom proizvodnjom, u velikoj meri je iscrpljen. Sve više se vidi da je ruska privreda podeljena na dva dela: vojno-industrijski kompleks, u koji se slivaju novac, radna snaga i resursi, i civilni deo ekonomije, koji trpi posledice visokih kamatnih stopa, poreza i regulatornih pritisaka.
Da bi sprečio da budžetski deficit izmakne kontroli, Kremlj je povećao poreze i proširio unutrašnje zaduživanje. To dodatno opterećuje preduzetnike i kompanije koje nisu direktno povezane sa vojnom proizvodnjom.
Prema procenama stručnjaka, rat je doveo do rasta cene kapitala, rada i sirovina. Zbog toga se sve više sredstava usmerava ka odbrambenom sektoru, dok civilna proizvodnja, trgovina i javne usluge sve teže funkcionišu.
Iako su više cene nafte donele Moskvi dodatne prihode, ti prihodi nisu rešili dublje probleme ruske ekonomije. Naprotiv, rastući vojni rashodi sve više opterećuju državni budžet.
Prema podacima koji su dospeli u javnost, rashodi za odbranu mogli bi da premaše planirani budžet za najmanje dva biliona rubalja, odnosno oko 28 milijardi dolara. Za odbranu i bezbednost u 2026. godini izdvojeno je 16,8 biliona rubalja, što čini gotovo 40 odsto svih državnih rashoda.
Istovremeno, deficit državnog budžeta raste mnogo brže nego što je planirano. Iako je za celu 2026. godinu bio predviđen deficit od 3,8 biliona rubalja, samo u prva četiri meseca on je dostigao 5,9 biliona rubalja.
Ovi podaci pokazuju da ruska ekonomija sve više zavisi od ratne proizvodnje i državne intervencije, dok se prostor za normalno funkcionisanje civilnog tržišta sužava.
Ukoliko se taj trend nastavi, Rusija bi mogla da se suoči sa još dubljom ekonomskom krizom, padom likvidnosti i sve većim pritiskom na stanovništvo i privredu.
