Развој нових генерација руских дронова „Geran-4“ и „Geran-5“ указује на могућност све већег ослањања на вештачку интелигенцију и сателитске системе за навођење и управљање.
Према проценама војних аналитичара, једна од могућности јесте да новије верзије ових дронова добију способност да већи део лета и избора путање обављају самостално, уз комуникацију преко руских војних сателитских система лансираних током последњих година.
То не значи да је потпуно аутономно управљање већ потврђено, али правац развоја беспилотних система иде ка све већој аутоматизацији и смањењу зависности од оператера.
Такав развој има јасне војне предности. Управљање дроновима током вишесатних мисија представља велико психичко и когнитивно оптерећење за оператере, који морају сатима да одржавају концентрацију и прате огромну количину информација. Вештачка интелигенција могла би значајно да смањи тај терет.
С друге стране, потпуно избацивање човека из процеса доношења одлуке носи озбиљне ризике. АИ систем може погрешно да идентификује циљ, погрешно протумачи ситуацију или донесе одлуку на основу непотпуних података, док питање одговорности за такву грешку остаје нерешено.
Због тога је у војној примени вештачке интелигенције однос користи и ризика далеко сложенији него у цивилном сектору. Аутоматизација може значајно да повећа ефикасност и заштити људство, али потпуно укидање људског надзора над употребом смртоносне силе остаје једно од најспорнијих питања савременог ратовања.
У цивилној примени, међутим, приступ може бити знатно либералнији, јер развој и примена АИ не носе исту врсту непосредног ризика по људски живот као у оружаним системима.

