Nemački protivvazdušni sistem Skajneks, koji je predstavljan kao efikasno rešenje protiv ruskih dronova, možda je u realnim borbenim uslovima pokazao mnogo slabije rezultate od očekivanih.
Prema internoj proceni ukrajinske vojske, sistem je tokom jednog ruskog napada na industrijsko postrojenje na zapadu Ukrajine imao više tehničkih kvarova i nije uspeo da presretne bespilotnu letelicu.
Incident se dogodio 1. aprila, kada su objekat navodno branile dve baterije Skajneksa. One su imale ukupno osam topovskih modula kalibra 35 milimetara, dva radara i dva komandna mesta.
Raspored sistema trebalo je da omogući preklapanje vatre, odnosno da svaki cilj u zaštićenoj zoni mogu da gađaju najmanje dva topa.
Radari su tokom napada otkrili dve bespilotne letelice na udaljenosti od oko 20 kilometara. Jedan dron ušao je u zonu dejstva dva topovska modula, ali je ispaljen samo jedan projektil, i to bez uspeha.
Dron je potom pogodio infrastrukturu neimenovane kompanije i eksplodirao.
U ukrajinskoj analizi neuspeh se pripisuje kombinaciji tehničkih kvarova i problema sa praćenjem cilja.
Navodno su tri od osam topovskih modula postala neoperativna u roku od nekoliko minuta, zbog hidrauličnih problema, kvara na radaru za praćenje i zastoja pri punjenju municije.
Zbog toga su samo dva od osam topova mogla pouzdano da prate metu.
U izveštaju se zaključuje da je Skajneks pokazao nisku tehničku operativnu spremnost, da je radio izuzetno nepouzdano i da nije ispunio specifikacije koje je naveo proizvođač.
„Ovo je katastrofa. To nikada nije smelo da se dogodi“, naveo je jedan očevidac incidenta.
Kompanija Rajnmetal odbila je da komentariše konkretne operativne podatke, pozivajući se na bezbednosne razloge. Istovremeno je saopštila da je Skajneks u Ukrajini pokazao izuzetnu efikasnost i da je takvu ocenu dobila upravo od ukrajinske strane.
Jedan zvaničnik nemačke vlade ocenio je da je raspoređeno premalo ovih sistema da bi se na osnovu jednog slučaja mogli izvlačiti konačni zaključci o njihovoj ukupnoj efikasnosti.
On je dodao da je ishodu incidenta možda doprinela i greška operatera.
Ipak, ako je izveštaj tačan, neuspeh dve moderne baterije Skajneksa da presretnu jedan ili dva drona zbog tehničkih problema predstavlja ozbiljan signal za uzbunu.
To je posebno važno jer se vrednost jednog sistema Skajneks procenjuje na oko 90 miliona evra, a njegova glavna namena upravo je borba protiv bespilotnih letelica.
Ovaj slučaj mogao bi da otvori pitanja i o povezanom sistemu Skajrendžer 35, koji koristi isti koncept topa od 35 milimetara i čije se uvođenje u upotrebu u Ukrajini takođe očekuje.
Ipak, treba imati u vidu da se sve objavljene tvrdnje zasnivaju na jednom zabeleženom incidentu, što nije dovoljno za konačnu ocenu celog sistema.
Moguće je da su problemi bili povezani sa održavanjem, dostupnošću rezervnih delova ili obukom posada, ali o tome za sada nema dovoljno podataka.
Ako interna ukrajinska procena zaista postoji, ona bi najverovatnije mogla da posluži proizvođaču za otklanjanje uočenih slabosti, ali i da pokaže koliko se ratna stvarnost često razlikuje od tehničkih obećanja i marketinških prezentacija.
