Немачки противваздушни систем Скајнекс, који је представљан као ефикасно решење против руских дронова, можда је у реалним борбеним условима показао много слабије резултате од очекиваних.
Према интерној процени украјинске војске, систем је током једног руског напада на индустријско постројење на западу Украјине имао више техничких кварова и није успео да пресретне беспилотну летелицу.
Инцидент се догодио 1. априла, када су објекат наводно браниле две батерије Скајнекса. Оне су имале укупно осам топовских модула калибра 35 милиметара, два радара и два командна места.
Распоред система требало је да омогући преклапање ватре, односно да сваки циљ у заштићеној зони могу да гађају најмање два топа.
Радари су током напада открили две беспилотне летелице на удаљености од око 20 километара. Један дрон ушао је у зону дејства два топовска модула, али је испаљен само један пројектил, и то без успеха.
Дрон је потом погодио инфраструктуру неименоване компаније и експлодирао.
У украјинској анализи неуспех се приписује комбинацији техничких кварова и проблема са праћењем циља.
Наводно су три од осам топовских модула постала неоперативна у року од неколико минута, због хидрауличних проблема, квара на радару за праћење и застоја при пуњењу муниције.
Због тога су само два од осам топова могла поуздано да прате мету.
У извештају се закључује да је Скајнекс показао ниску техничку оперативну спремност, да је радио изузетно непоуздано и да није испунио спецификације које је навео произвођач.
„Ово је катастрофа. То никада није смело да се догоди“, навео је један очевидац инцидента.
Компанија Рајнметал одбила је да коментарише конкретне оперативне податке, позивајући се на безбедносне разлоге. Истовремено је саопштила да је Скајнекс у Украјини показао изузетну ефикасност и да је такву оцену добила управо од украјинске стране.
Један званичник немачке владе оценио је да је распоређено премало ових система да би се на основу једног случаја могли извлачити коначни закључци о њиховој укупној ефикасности.
Он је додао да је исходу инцидента можда допринела и грешка оператера.
Ипак, ако је извештај тачан, неуспех две модерне батерије Скајнекса да пресретну један или два дрона због техничких проблема представља озбиљан сигнал за узбуну.
То је посебно важно јер се вредност једног система Скајнекс процењује на око 90 милиона евра, а његова главна намена управо је борба против беспилотних летелица.
Овај случај могао би да отвори питања и о повезаном систему Скајренџер 35, који користи исти концепт топа од 35 милиметара и чије се увођење у употребу у Украјини такође очекује.
Ипак, треба имати у виду да се све објављене тврдње заснивају на једном забележеном инциденту, што није довољно за коначну оцену целог система.
Могуће је да су проблеми били повезани са одржавањем, доступношћу резервних делова или обуком посада, али о томе за сада нема довољно података.
Ако интерна украјинска процена заиста постоји, она би највероватније могла да послужи произвођачу за отклањање уочених слабости, али и да покаже колико се ратна стварност често разликује од техничких обећања и маркетиншких презентација.
