Vladajuća koalicija u Nemačkoj razmatra moguće mere protiv Rusije nakon incidenta sa dronom napunjenim eksplozivom na aerodromu Lajpcig/Hale, a među opcijama se prvi put pominje i zatvaranje Ruskog doma u centru Berlina. Nemačke vlasti još nisu zvanično optužile Moskvu za incident, ali bezbednosne službe ispituju moguću rusku umešanost.
Početkom avgusta na aerodromu Lajpcig/Hale pronađen je dron sa eksplozivima PETN i semteksom u neposrednoj blizini četiri transportna aviona ukrajinske kompanije „Antonov erlajns“. Nemački istražitelji kasnije su pronašli i više DNK tragova, kao i antenu za koju se sumnja da je mogla da služi kao pojačivač signala za upravljanje dronom. Savezno tužilaštvo istražuje slučaj kao mogući pokušaj sabotaže.
Nemački bezbednosni krugovi ukazuju i na sličnosti sa serijom incidenata iz 2024. godine, kada su eksplozivne naprave bile skrivane u paketima koji su preko evropskih logističkih centara slati vazdušnim putem. Ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint poručio je da se ne može isključiti delovanje „stranih sila“.
U tom kontekstu ponovo je otvoreno pitanje Ruskog doma u Berlinu, velikog kulturnog centra u Fridrihštraseu. Nemačke bezbednosne strukture sumnjaju da bi ova institucija, pored zvaničnih kulturnih aktivnosti, mogla da bude korišćena i za obaveštajne operacije. Ruski dom je deo državne agencije „Rossotrudničestvo“, koja se od 2022. nalazi pod sankcijama Evropske unije.
Za preduzimanje mera protiv Ruskog doma javno su se založili političari više nemačkih stranaka, među kojima su Roderih Kizeveter iz CDU, Štefen Krah iz SPD i Konstantin fon Noc iz Zelenih. Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da savezna vlada trenutno preispituje međunarodni pravni okvir u kojem ova institucija deluje.
Zatvaranje centra, međutim, pravno nije jednostavno. Rusija na osnovu sporazuma iz 2013. godine ima zakup objekta na 99 godina, dok drugi međudržavni sporazum iz 2011. omogućava njegovo preispitivanje i raskid u petogodišnjim intervalima. Sledeći rok za reviziju je 7. jun 2027. godine.
Berlin istovremeno računa da bi Moskva mogla da uzvrati merama protiv nemačkih kulturnih institucija, pošto isti sporazum reguliše i rad Gete instituta u Moskvi i Sankt Peterburgu.
Preliminarna politička odluka mogla bi da bude doneta već do kraja avgusta, kada bi nemački ministri trebalo da razgovaraju o ovom pitanju na sastanku u zamku Nojhardenberg. Ukoliko Berlin zaista zatvori Ruski dom, to bi predstavljalo još jedan veliki korak u gotovo potpunom prekidu institucionalnih i kulturnih veza Nemačke i Rusije.
