Nemački parlament ponovo je otvorio raspravu o uvođenju sistema u kojem bi se svaki građanin smatrao potencijalnim donorom organa, osim ako se tome izričito ne usprotivi.
Predlog je razmatran u Bundestagu 25. juna, u trenutku kada se Nemačka suočava sa ozbiljnim nedostatkom donorskih organa i sve dužim listama čekanja za transplantaciju.
Ovakav model već postoji u više evropskih zemalja, među kojima su Francuska, Italija, Austrija, Španija, Holandija, Belgija, Poljska i Portugalija.
Nemačka je o istom pitanju raspravljala i 2020. godine, ali je tada odbačen sistem podrazumevane saglasnosti. Umesto toga, usvojen je kompromis po kojem građani treba da budu pitani o donorstvu prilikom obnavljanja ličnih dokumenata.
Šest godina kasnije, grupa poslanika iz više stranaka traži novo glasanje, uz ocenu da dosadašnje mere nisu donele značajan porast broja donora.
Zagovornici promene ističu da više od 85 odsto građana u Nemačkoj ima pozitivan stav prema donorstvu organa, ali da je samo 45 odsto njih zvanično zabeležilo svoju odluku.
Protivnici, međutim, upozoravaju da bi sistem podrazumevane saglasnosti mogao da ugrozi prava pojedinca. Oni smatraju da postojeći model treba zadržati, jer donacija organa mora biti zasnovana na jasnoj i aktivnoj saglasnosti.
Nedostatak donorskih organa u Nemačkoj ostaje veoma ozbiljan problem. Prema podacima nadležne organizacije, 633 osobe preminule su 2025. godine dok su čekale transplantaciju.
Više od 8.200 pacijenata trenutno čeka organ koji bi mogao da im spase život, dok oni kojima je potreban bubreg u proseku čekaju oko osam godina.
Lekari i aktivisti koji podržavaju reformu tvrde da sadašnji sistem prebacuje težak teret odluke na porodice u najosetljivijim trenucima, kada je često već kasno za miran i jasan razgovor o želji preminule osobe.
Zbog toga pristalice novog modela traže da se sistem promeni i da se građanima omogući da se jasno izjasne ako ne žele da budu donori, dok bi se u suprotnom saglasnost podrazumevala.
