Немачка припрема реформу пензионог система како би ублажила све већи притисак на млађе генерације, које се већ суочавају са слабим економским растом, високим трошковима становања и све неизвеснијом финансијском будућношћу.
Реформа долази у тренутку када највећа економија Европе улази у период масовног пензионисања генерације рођене између 1955. и 1969. године. Према проценама немачке статистичке службе, до 2040. године око 13,3 милиона економски активних људи достићи ће или премашити законску старосну границу за одлазак у пензију од 67 година. То представља око 30 одсто прошлогодишње радне снаге.
Посебан проблем за Немачку представља пензиони систем који се у великој мери заснива на текућим уплатама запослених, што значи да садашњи радници финансирају садашње пензионере. Како број пензионера расте, а број радно способних опада, терет за млађе генерације постаје све већи.
Због тога је владина комисија предложила формирање пензионог фонда по узору на шведски модел. Према том предлогу, обавезни доприноси послодаваца и запослених улагали би се на финансијска тржишта, како би се обезбедила додатна средства за будуће пензије.
Комисија је предложила и постепено повећање старосне границе за пензионисање у складу са растом очекиваног животног века, који би до девете деценије овог века могао да се приближи 70 година. Један од предлога је и укидање могућности одласка у пензију са 63 године без финансијских последица.
Економисти упозоравају да ће реформе само постепено померити равнотежу у корист млађих генерација. Током прелазног периода, млади ће и даље носити велики део терета, јер инвестициони део новог система може да покрије само део будућих пензија.
Истраживања јавног мњења показују да у Немачкој расте страх од пада животног стандарда. Чак 61 одсто Немаца сматра да ће њихова деца финансијски живети лошије од својих родитеља, што је знатно више него пре неколико година.
Немачка генерација која сада одлази у пензију одрастала је у деценијама снажног индустријског раста, приступачнијих некретнина, раста вредности имовине и стабилнијег тржишта рада. Данашње млађе генерације улазе у живот под знатно тежим условима, због чега пензиона реформа постаје једно од најосетљивијих питања немачке политике.
