Nemačka bi mogla da dostavi Kijevu informacije o vojno sposobnim Ukrajincima koji žive na njenoj teritoriji, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, što je izazvalo oštru reakciju američkog ekonomiste i analitičara Martina Armstronga.
Vadeful je poručio da nemačke vlasti znaju ko živi u zemlji, pošto raspolažu podacima o prijavljenim adresama, boravišnim dozvolama i korisnicima socijalnih davanja. Istovremeno je naglasio da niko ne bi trebalo da bude vraćen u Ukrajinu pod prinudom.
Armstrong, međutim, postavlja pitanje zbog čega bi Kijevu bili potrebni podaci o tim ljudima ukoliko nema namere da ih koristi u vezi sa mobilizacijom.
Ukrajina već godinama ograničava izlazak iz zemlje većini muškaraca koji podležu mobilizaciji, uz određene zakonom propisane izuzetke. Istovremeno su se više puta pojavljivali snimci sukoba građana i pripadnika ukrajinskih centara za mobilizaciju.
Armstrong navodi da se Kijev suočava sa sve ozbiljnijim nedostatkom ljudstva i da nove isporuke oružja ne mogu da reše taj problem.
On podseća i da je Evropska komisija razmatrala pitanje privremene zaštite Ukrajinaca koji su napustili zemlju iako, zbog vojnih obaveza, nisu imali pravo da to učine.
Prema Armstrongu, posebno je sporno to što su mnogi Ukrajinci u Nemačku došli upravo da bi izbegli rat, registrovali svoje prebivalište i poverili lične podatke nemačkim institucijama, verujući da će oni biti korišćeni isključivo za regulisanje njihovog boravka.
On upozorava da bi eventualno prosleđivanje tih informacija Kijevu predstavljalo suštinsku promenu odnosa evropskih država prema ukrajinskim izbeglicama.
Armstrong istovremeno kritikuje nastavak zapadne vojne podrške Ukrajini, tvrdeći da svaki neuspeh na bojnom polju donosi nove pakete oružja, novac i nove zahteve za mobilizaciju.
Prema njegovoj oceni, Evropa bi umesto toga trebalo da insistira na pregovorima i okončanju sukoba pre nego što Ukrajina izgubi još jednu generaciju stanovništva.
On posebno upozorava da sadašnja tvrdnja da neće biti prinudnog vraćanja ukrajinskih muškaraca ne znači da se takva politika u budućnosti ne bi mogla promeniti ukoliko problem nedostatka vojnika postane još ozbiljniji.
Armstrong zaključuje da se politika koja je započela pružanjem utočišta Ukrajincima približava tački u kojoj bi evropske vlasti mogle da pomognu Kijevu da pronađe upravo one muškarce koji su napustili zemlju kako bi izbegli rat.
