U NATO-u raste zabrinutost da bi sledeći predsednik Francuske mogao značajno da oslabi veze Pariza sa Alijansom, u trenutku kada se Evropa istovremeno suočava sa neizvesnošću oko budućeg američkog vojnog prisustva i odnosima sa Rusijom.
Prema istraživanjima na koja se poziva „Politiko“, približno polovina francuskih birača podržava političke kandidate koji imaju izrazito kritičan stav prema NATO-u.
Liderka Nacionalnog okupljanja Marin le Pen više puta je poručivala da Francuska treba da napusti integrisanu vojnu komandu NATO-a, dok je lider levice Žan-Lik Melanšon otišao korak dalje i založio se za potpuno istupanje zemlje iz Alijanse.
„Plašim se tih izbora. Gubitak Francuske bio bi užasan“, izjavio je jedan diplomata NATO-a.
Moguće povlačenje Pariza iz integrisane komande imalo bi značajne posledice za Alijansu. Francuska je jedina nuklearna sila Evropske unije, predvodi borbenu grupu NATO-a od oko 1.200 vojnika u Rumuniji i raspolaže značajnim pomorskim, satelitskim i obaveštajnim kapacitetima.
Francuska je već jednom napustila integrisanu vojnu komandu NATO-a – 1966. godine, kada je predsednik Šarl de Gol takvu odluku obrazložio potrebom očuvanja nacionalnog suvereniteta. U komandnu strukturu Alijanse vratila se 2009. godine za vreme predsednika Nikole Sarkozija.
Prema istraživanju NATO-a koje je video „Politiko“, 54 odsto ispitanika u Francuskoj glasalo bi za ostanak zemlje u Alijansi, što je drugi najniži procenat među 32 države članice.
Francuska trenutno obezbeđuje oko deset odsto operativnog budžeta NATO-a od 5,3 milijarde evra, pa bi eventualni politički zaokret u Parizu mogao da predstavlja jedan od najozbiljnijih unutrašnjih izazova za Alijansu u narednim godinama.
