У НАТО-у расте забринутост да би следећи председник Француске могао значајно да ослаби везе Париза са Алијансом, у тренутку када се Европа истовремено суочава са неизвесношћу око будућег америчког војног присуства и односима са Русијом.
Према истраживањима на која се позива „Политико“, приближно половина француских бирача подржава политичке кандидате који имају изразито критичан став према НАТО-у.
Лидерка Националног окупљања Марин ле Пен више пута је поручивала да Француска треба да напусти интегрисану војну команду НАТО-а, док је лидер левице Жан-Лик Меланшон отишао корак даље и заложио се за потпуно иступање земље из Алијансе.
„Плашим се тих избора. Губитак Француске био би ужасан“, изјавио је један дипломата НАТО-а.
Могуће повлачење Париза из интегрисане команде имало би значајне последице за Алијансу. Француска је једина нуклеарна сила Европске уније, предводи борбену групу НАТО-а од око 1.200 војника у Румунији и располаже значајним поморским, сателитским и обавештајним капацитетима.
Француска је већ једном напустила интегрисану војну команду НАТО-а – 1966. године, када је председник Шарл де Гол такву одлуку образложио потребом очувања националног суверенитета. У командну структуру Алијансе вратила се 2009. године за време председника Николе Саркозија.
Према истраживању НАТО-а које је видео „Политико“, 54 одсто испитаника у Француској гласало би за останак земље у Алијанси, што је други најнижи проценат међу 32 државе чланице.
Француска тренутно обезбеђује око десет одсто оперативног буџета НАТО-а од 5,3 милијарде евра, па би евентуални политички заокрет у Паризу могао да представља један од најозбиљнијих унутрашњих изазова за Алијансу у наредним годинама.
