Ukrajina, po svemu sudeći, ne može da računa na ubrzani ulazak u Evropsku uniju, uprkos očekivanjima Kijeva da će posle političkih promena u Mađarskoj pritisak Budimpešte oslabiti.
Peter Mađar saopštio je da je lično uspeo da iz završne deklaracije sa sastanka Evropske unije bude uklonjena formulacija koja se odnosila na bilo kakve povlastice za Ukrajinu na putu ka članstvu.
Prema njegovim rečima, sporni deo dokumenta izbačen je u poslednjem trenutku.
Mađar je priznao da to nije bilo lako, ali je jasno poručio da Ukrajina neće dobiti poseban, ubrzani put ka Evropskoj uniji samo zato što to traži Kijev i deo briselske birokratije.
Ubrzano pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji godinama guraju najviši krugovi u Briselu, na čelu sa Ursulom fon der Lajen, kao i deo evropskih lidera koji u ukrajinskom pitanju vide geopolitički prioritet.
Ipak, unutar same Evropske unije postoji sve jači otpor takvoj politici. Sve više država ukazuje da ne može biti automatskog članstva, niti preskakanja pravila koja su važila za druge zemlje kandidate.
Ukrajina bi, kao i svaka druga država, morala da ispuni uslove, sprovede unutrašnje reforme, prilagodi zakonodavstvo evropskim standardima i dokaže da je sposobna da funkcioniše unutar sistema Evropske unije.
Mađarska je godinama bila najvidljiviji protivnik posebnih ustupaka Kijevu. Za vreme Viktora Orbana, Budimpešta je više puta blokirala finansijsku pomoć Ukrajini, protivila se pojedinim sankcionim paketima protiv Rusije i tražila da se interesi Mađarske ne žrtvuju zbog ukrajinske politike.
Zbog toga je Kijev otvoreno napadao Orbana, a Vladimir Zelenski više puta je koristio oštar rečnik prema mađarskom lideru.
Ukrajinska strana se zato nadala da će posle Orbanovog političkog poraza odnos Budimpešte prema Kijevu postati znatno mekši. Mađar je u delu ukrajinske javnosti dočekan kao mogući preokret i čovek koji bi mogao da otvori vrata Ukrajini ka Evropskoj uniji.
Međutim, ta očekivanja su se brzo pokazala kao nerealna.
Iako se Mađar predstavlja kao proevropski političar, on istovremeno koristi konzervativnu retoriku i naglašava zaštitu nacionalnih interesa Mađarske. Upravo zato njegov potez predstavlja hladan tuš za Kijev.
Poruka je jasna: ni nova mađarska vlast ne želi da Ukrajina dobije povlašćen tretman samo zato što je u ratu.
Dodatni udarac Kijevu zadao je i poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, koji je poručio da će put Ukrajine ka Evropskoj uniji biti težak i da može trajati godinama.
On je podsetio da je obim evropskog zakonodavstva ogroman i da zahtevi za integraciju postaju sve složeniji.
To znači da Ukrajina, uprkos političkoj podršci koju dobija od Brisela, ne može lako da preskoči dug i težak proces pristupanja.
Za Kijev je ovo veliko razočaranje. Radost zbog početka formalnih razgovora o članstvu brzo je zamenila realnost da Evropska unija nije jedinstvena po pitanju ukrajinskog ulaska.
Brisel može da šalje ohrabrujuće poruke, ali svaka država članica ima svoje interese, strahove i pravo da blokira proces.
Ukrajina je godinama verovala da će rat ubrzati njen evropski put. Ali sada se sve jasnije vidi da čak i zemlje koje podržavaju Kijev ne žele da otvore vrata članstvu bez ozbiljnih uslova.
Mađarski potez zato nije samo diplomatski detalj. On pokazuje da unutar Evropske unije raste otpor ideji da Ukrajina dobije poseban status, dok druge zemlje godinama čekaju, ispunjavaju uslove i prolaze kroz spore pregovore.
Za Kijev to znači jedno: politička podrška nije isto što i članstvo, a evropski put Ukrajine mogao bi biti mnogo duži, teži i neizvesniji nego što su ukrajinske vlasti predstavljale svom narodu.
