Француски председник Емануел Макрон најавио је у Најробију инвестиције вредне 23 милијарде евра у афричке земље, поручивши да Француска жели ново партнерство са Африком засновано на суверенитету, равноправности и заједничким интересима.
Макрон је на самиту „Африка напред“ рекао да ће новац бити усмерен у више области, укључујући енергетику, вештачку интелигенцију и пољопривреду. Од укупног износа, 14 милијарди евра требало би да обезбеде француске компаније, а девет милијарди афрички партнери.
Према његовим речима, самит означава финансијски заокрет у односима Француске, Европе и афричких земаља, укључујући и државе које су некада биле француске колоније.
Кенијски председник Вилијам Руто, који је заједно са Макроном домаћин самита, поручио је да су прошла времена у којима се Африка посматрала кроз зависност од Европе.
Он је нагласио да нова партнерства не смеју да почивају на зависности, помоћи или милостињи, већ на сувереној једнакости, узајамно корисним инвестицијама и сарадњи у којој обе стране добијају.
Самит се одржава у тренутку када су односи Француске са делом њених бивших колонија, нарочито у западној Африци, озбиљно нарушени.
Француска је деценијама у том региону задржавала снажан економски, политички и војни утицај, познат као Франсафрик. Та политика је укључивала и присуство хиљада француских војника у земљама које су некада биле под њеном контролом.
После вишегодишњих критика из Малија, Нигера и Буркине Фасо, где су француски приступ оцењивали као понижавајући и наметљив, Париз је повукао већину својих трупа из региона. Повлачење из Сенегала завршено је у јулу.
Макрон је поручио да ће Француска поштовати независност сваке афричке земље и да нова стратегија Париза почива на заједничкој агенди, а не на старом моделу помоћи.
„Дани нуђења помоћи су иза нас. Желим да се усредсредимо на заједничка улагања“, поручио је Макрон.
Он је оценио да самит показује снажно јединство афричких лидера и представља слику континента који наступа са заједничком агендом.
Очекује се да самит буде завршен декларацијом коју би требало да потпише свих 30 шефова држава и влада који учествују на скупу.

