Litvanija je pozvala NATO da snažnije reaguje na sve učestalije incidente sa dronovima u vazdušnom prostoru baltičkih država, upozoravajući da takvi slučajevi više ne predstavljaju teorijsku opasnost, već realnu pretnju bezbednosti Alijanse.
Litvanski ministar odbrane Robertas Kaunas poručio je da NATO mora da posveti mnogo veću pažnju jačanju protivdronske odbrane na istočnom krilu, jer bespilotne letelice koje padaju ili ulaze u vazdušni prostor članica Saveza mogu da izazovu ozbiljne posledice.
Prema njegovim rečima, baltičke države se suočavaju sa novom bezbednosnom stvarnošću, u kojoj pojedinačni incidenti sa dronovima mogu brzo da prerastu u širu krizu.
Poslednjih nedelja u regionu je zabeleženo više uzbuna zbog sumnjivih bespilotnih letelica, a u nekim slučajevima NATO avioni su podizani radi provere mogućih pretnji.
Litvanski zvaničnici upozoravaju da postojeći sistemi za otkrivanje i reagovanje moraju biti ubrzani, bolje koordinisani i prilagođeni uslovima u kojima se dronovi sve više koriste u ratnim operacijama.
Poseban problem predstavlja blizina Belorusije i Rusije, kao i činjenica da se rat u Ukrajini sve više preliva u bezbednosni prostor susednih zemalja kroz incidente sa bespilotnim letelicama, elektronskim ometanjem i pogrešnim putanjama dronova.
Litvanija smatra da odbrana istočne granice NATO-a ne sme biti prepuštena samo državama koje se nalaze na prvoj liniji pritiska, već mora biti zajednička obaveza cele Alijanse.
Zbog toga Vilnjus traži jačanje protivvazduhoplovne i protivdronske zaštite, brže procedure reagovanja, bolju razmenu podataka i vidljivije prisustvo savezničkih snaga u regionu.
Poruka Litvanije dolazi u trenutku kada baltičke zemlje sve glasnije upozoravaju da su dronovi postali jedan od najopasnijih instrumenata pritiska, provokacija i testiranja spremnosti NATO-a.
