Левичарска странка Левица (Die Linke) могла би да постане најјача политичка снага у Берлину после избора за покрајински парламент 20. септембра, показују најновија истраживања јавног мњења.
Према истраживању Infratest dimap, Левица има подршку 21 одсто бирача и налази се на првом месту, непосредно испред Хришћанско-демократске уније (Christlich Demokratische Union Deutschlands, CDU), која има 20 одсто.
Алтернатива за Немачку (Alternative für Deutschland, AfD) налази се на трећем месту са 18 одсто подршке, док Савез 90/Зелени (Bündnis 90/Die Grünen) има 16 одсто.
Социјалдемократска партија Немачке (Sozialdemokratische Partei Deutschlands, SPD) има 12 одсто, док Савез Саре Вагенкнехт – Разум и правда (Bündnis Sahra Wagenknecht – Vernunft und Gerechtigkeit, BSW) са четири одсто тренутно остаје испод изборног прага.
Просек последњих истраживања такође показује минималну предност Левице испред CDU-а, док је AfD веома близу две водеће странке. Због малих разлика трка за прво место и даље је потпуно отворена.
Уколико би изборни резултат био сличан садашњим анкетама, актуелна владајућа коалиција CDU-а и SPD-а изгубила би већину у берлинском парламенту.
Истовремено би се отворила могућност формирања левичарске коалиције Левице, Зелених и SPD-а, што би могло да доведе и до промене на челу немачке престонице.
Левица заузима изразито оштар став према AfD-у и категорички одбацује било какав облик политичке сарадње са том странком.
Она подржава одржавање такозваног „заштитног зида“ према AfD-у, односно политику којом остале странке одбијају коалиције и политичке договоре са Алтернативом за Немачку.
Левица активно подржава и антифашистичке покрете и протесте против AfD-а. Руководство странке је током ове године одобрило и финансијску помоћ за организовање протеста против страначког конгреса AfD-а.
Управо у томе постоји велика разлика између Левице и BSW-а.
BSW је настао издвајањем групе око Саре Вагенкнехт из Левице и економски је задржао многе левичарске ставове, али има знатно конзервативнији приступ миграцијама, националном суверенитету и делу друштвених питања.
Однос BSW-а према AfD-у такође је знатно мање конфронтациони.
После недавних избора у Саксонији-Анхалт, представници BSW-а нису искључили сарадњу са AfD-ом у појединим политичким питањима, док Левица такву могућност категорички одбацује.
Берлински избори зато би могли да покажу колико су дубоке политичке разлике унутар саме Немачке.
Само две недеље након што је AfD убедљиво победио на изборима у Саксонији-Анхалт са 43,8 одсто гласова, немачка престоница могла би да оде у потпуно супротном политичком смеру и за најјачу странку изабере Левицу.
Такав исход би истовремено показао све снажнију поларизацију немачке политичке сцене – јачају Левица на једној и AfD на другој страни, док традиционалне странке CDU и SPD губе део некадашње доминације.
Ипак, разлике између водећих странака су мале, па се исход избора 20. септембра још не може сматрати извесним.
