Sve oštrije kritike na račun visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas otkrile su dublje institucionalne tenzije u sistemu spoljnog delovanja EU.
Kalas se našla pod novim pritiskom nakon što se pojavio neformalni dokument koji se dovodi u vezu sa francuskom vladom. U njemu se navodi više mogućnosti za preoblikovanje njene funkcije, uključujući predloge koji bi značajno promenili odnos snaga u spoljnoj politici Evropske unije.
Jedna od opcija predviđa proširenje ovlašćenja visokog predstavnika, tako da bi u taj resor ušli i trgovina i ekonomski razvoj. Druga dva predloga, međutim, išla bi u suprotnom smeru — ka smanjenju uticaja te funkcije, bilo prebacivanjem nadležnosti na Evropsku komisiju, koju vodi Ursula fon der Lajen, bilo vraćanjem većeg dela ovlašćenja državama članicama.
Jedan visoki diplomata ocenio je da Kalas „mnogo čini da izgubi podršku“ i da nije dobra u građenju saveza u Savetu EU. Istovremeno je dodao da je Francuska trenutno u ofanzivi prema gotovo svim institucijama.
Nezadovoljstvo delom evropskih zvaničnika povezuje se sa njenim javnim izjavama o Kini, pozivima da se zamrznuta ruska sredstva iskoriste za podršku Ukrajini, zategnutim odnosima sa američkom administracijom i inicijativama koje su, prema kritičarima, pokretane bez dovoljnih konsultacija sa državama članicama.
Kritičari tvrde da Kalas i dalje nastupa više kao bivša premijerka Estonije nego kao predstavnik zajedničke spoljne politike EU, jer ponekad iznosi stavove koji prevazilaze konsenzus svih 27 država članica.
Diplomate upozoravaju da je Evropska služba za spoljno delovanje stvorena u drugačijem vremenu i da njena sadašnja struktura više ne odgovara promenjenim geopolitičkim okolnostima.
Poseban problem predstavlja to što spoljna politika EU zahteva jednoglasnost država članica, što svakoj zemlji omogućava da blokira odluke, dok je sama služba istovremeno vezana za Evropsku komisiju i zadužena za predlaganje nezavisnih spoljnopolitičkih inicijativa.
