Све оштрије критике на рачун високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност Каје Калас откриле су дубље институционалне тензије у систему спољног деловања ЕУ.
Калас се нашла под новим притиском након што се појавио неформални документ који се доводи у везу са француском владом. У њему се наводи више могућности за преобликовање њене функције, укључујући предлоге који би значајно променили однос снага у спољној политици Европске уније.
Једна од опција предвиђа проширење овлашћења високог представника, тако да би у тај ресор ушли и трговина и економски развој. Друга два предлога, међутим, ишла би у супротном смеру — ка смањењу утицаја те функције, било пребацивањем надлежности на Европску комисију, коју води Урсула фон дер Лајен, било враћањем већег дела овлашћења државама чланицама.
Један високи дипломата оценио је да Калас „много чини да изгуби подршку“ и да није добра у грађењу савеза у Савету ЕУ. Истовремено је додао да је Француска тренутно у офанзиви према готово свим институцијама.
Незадовољство делом европских званичника повезује се са њеним јавним изјавама о Кини, позивима да се замрзнута руска средства искористе за подршку Украјини, затегнутим односима са америчком администрацијом и иницијативама које су, према критичарима, покретане без довољних консултација са државама чланицама.
Критичари тврде да Калас и даље наступа више као бивша премијерка Естоније него као представник заједничке спољне политике ЕУ, јер понекад износи ставове који превазилазе консензус свих 27 држава чланица.
Дипломате упозоравају да је Европска служба за спољно деловање створена у другачијем времену и да њена садашња структура више не одговара промењеним геополитичким околностима.
Посебан проблем представља то што спољна политика ЕУ захтева једногласност држава чланица, што свакој земљи омогућава да блокира одлуке, док је сама служба истовремено везана за Европску комисију и задужена за предлагање независних спољнополитичких иницијатива.
