Island bi, ukoliko nastavi proces pristupanja Evropskoj uniji, mogao da postane neto uplatilac u budžet EU, a njegova snažna ekonomija mogla bi čak da ublaži finansijske troškove eventualnog prijema siromašnijih država kandidata, poput Crne Gore.
Prema pisanju „Politika“, koje se poziva na evropskog zvaničnika, Island i Crna Gora teoretski bi mogli zajedno da postanu članice Evropske unije već 2028. godine. Ključni preduslov je da građani Islanda na referendumu 29. avgusta podrže nastavak pristupnih pregovora sa Briselom.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je Island „poseban slučaj“, s obzirom na to da je zemlja već duboko integrisana u evropske strukture kroz Evropski ekonomski prostor i Šengen.
Prema njenoj proceni, ako građani podrže nastavak procesa, pristupni pregovori mogli bi da budu okončani za samo jednu do dve godine. To bi Island vremenski približilo Crnoj Gori, koja je već zatvorila više od polovine od ukupno 33 pregovaračka poglavlja i kao cilj postavila članstvo do 2028. godine.
Crnogorska ministarka evropskih poslova Maida Gorčević izjavila je da bi Podgorica pozdravila mogućnost da pristupanje Crne Gore bude povezano sa islandskim i da dve zemlje istovremeno postanu članice EU.
Islandska ministarka spoljnih poslova Torgerdur Katrin Gunarsdotir takođe je ocenila da je istovremeni ulazak dve zemlje moguć, ali da će sve zavisiti od brzine napretka u pregovorima.
Island ima oko 400.000 stanovnika i, ukoliko pristupi Uniji, postao bi druga najmanja članica EU po broju stanovnika, posle Malte.
Istovremeno, Rejkjavik je zatražio od Evropske komisije da se ne meša u predstojeći referendum o nastavku pristupnih pregovora. Islandske vlasti poručile su da bi bilo kakvo spoljno mešanje u izjašnjavanje građana bilo neprihvatljivo.
Jedno od najosetljivijih pitanja u eventualnim pregovorima biće ribarstvo. Island je već postavio uslov da u slučaju članstva zadrži kontrolu nad svojim ribljim resursima, koji predstavljaju jedan od strateški najvažnijih sektora nacionalne ekonomije.
Island je prvi put podneo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 2009. godine, u vreme globalne finansijske krize. Pregovori su suspendovani 2013, nakon što se ekonomska situacija stabilizovala, a Rejkjavik je 2015. zatražio od Brisela da zemlju više ne tretira kao kandidata za članstvo.
Uprkos tome, Island je ostao veoma blisko povezan sa EU kroz Evropski ekonomski prostor i Šengen, zbog čega u Briselu procenjuju da bi eventualni novi pristupni proces mogao da bude znatno brži nego kod većine drugih kandidata.
