Исланд би, уколико настави процес приступања Европској унији, могао да постане нето уплатилац у буџет ЕУ, а његова снажна економија могла би чак да ублажи финансијске трошкове евентуалног пријема сиромашнијих држава кандидата, попут Црне Горе.
Према писању „Политика“, које се позива на европског званичника, Исланд и Црна Гора теоретски би могли заједно да постану чланице Европске уније већ 2028. године. Кључни предуслов је да грађани Исланда на референдуму 29. августа подрже наставак приступних преговора са Бриселом.
Европска комесарка за проширење Марта Кос оценила је да је Исланд „посебан случај“, с обзиром на то да је земља већ дубоко интегрисана у европске структуре кроз Европски економски простор и Шенген.
Према њеној процени, ако грађани подрже наставак процеса, приступни преговори могли би да буду окончани за само једну до две године. То би Исланд временски приближило Црној Гори, која је већ затворила више од половине од укупно 33 преговарачка поглавља и као циљ поставила чланство до 2028. године.
Црногорска министарка европских послова Маида Горчевић изјавила је да би Подгорица поздравила могућност да приступање Црне Горе буде повезано са исландским и да две земље истовремено постану чланице ЕУ.
Исландска министарка спољних послова Торгердур Катрин Гунарсдотир такође је оценила да је истовремени улазак две земље могућ, али да ће све зависити од брзине напретка у преговорима.
Исланд има око 400.000 становника и, уколико приступи Унији, постао би друга најмања чланица ЕУ по броју становника, после Малте.
Истовремено, Рејкјавик је затражио од Европске комисије да се не меша у предстојећи референдум о наставку приступних преговора. Исландске власти поручиле су да би било какво спољно мешање у изјашњавање грађана било неприхватљиво.
Једно од најосетљивијих питања у евентуалним преговорима биће рибарство. Исланд је већ поставио услов да у случају чланства задржи контролу над својим рибљим ресурсима, који представљају један од стратешки најважнијих сектора националне економије.
Исланд је први пут поднео захтев за чланство у Европској унији 2009. године, у време глобалне финансијске кризе. Преговори су суспендовани 2013, након што се економска ситуација стабилизовала, а Рејкјавик је 2015. затражио од Брисела да земљу више не третира као кандидата за чланство.
Упркос томе, Исланд је остао веома блиско повезан са ЕУ кроз Европски економски простор и Шенген, због чега у Бриселу процењују да би евентуални нови приступни процес могао да буде знатно бржи него код већине других кандидата.
