Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegovi najbliži saradnici sve otvorenije govore o mogućnosti da se rat sa Rusijom okonča pre zime ove godine.
Zelenski je krajem maja, na zatvorenom sastanku sa poslanicima svoje stranke Sluga naroda, poručio da Kijev vidi realnu priliku za okončanje sukoba. Sličnu procenu izneli su i pojedini visoki ukrajinski zvaničnici, navodeći da je cilj da se ratne operacije prekinu do novembra 2026. godine.
Nova diplomatska ofanziva Kijeva dobila je konkretan oblik kroz otvoreno pismo koje je Zelenski uputio Vladimiru Putinu, predlažući direktan sastanak licem u lice na neutralnom terenu, poput Švajcarske ili Turske.
Moskva je potvrdila da je primila pismo, ali prve reakcije Kremlja, kao i Putinovo javno dovođenje u pitanje legitimiteta ukrajinskog predsednika, pokazuju da je put do pregovora i dalje izuzetno težak.
Iza javnog optimizma Kijeva stoje dva ključna razloga zbog kojih ukrajinsko rukovodstvo smatra da vremena više nema mnogo.
Prvi razlog je situacija u Vašingtonu. Pregovori uz posredovanje Sjedinjenih Država praktično su zamrznuti od februara, jer je administracija Donalda Trampa usredsređena na rat protiv Irana.
Ukrajinski zvaničnici procenjuju da Bela kuća želi diplomatski uspeh pre izbora za Kongres u novembru i da će zbog toga pokušati da do jeseni smiri situaciju u Evropi.
Prema tim procenama, Vašington priprema novi diplomatski pritisak za okončanje ruske invazije i mogući mirovni plan koji bi bio ponuđen Moskvi. Zbog toga Kijev želi da što pre uđe u proces, kako bi obezbedio sopstvena bezbednosna jamstva i sprečio da se o Ukrajini odlučuje bez Ukrajine.
U Kijevu veruju da im trenutna situacija na frontu daje najbolju moguću pregovaračku poziciju. Ruske ofanzive su usporene, dok ukrajinski dronovi sve češće pogađaju rusku energetsku infrastrukturu duboko u pozadini.
Drugi razlog je mnogo neprijatniji za Ukrajinu — ozbiljne pukotine u protivvazdušnoj odbrani, posebno kada je reč o zalihama raketa za sisteme „patriot“.
Rusija je pokrenula masovne vazdušne udare na Kijev i druge ukrajinske gradove, koristeći desetine balističkih i krstarećih raketa u jednom talasu. To je dovelo do ozbiljnog trošenja ukrajinskih zaliha presretača.
Prema navodima visokih ukrajinskih izvora, pojedine baterije sistema „patriot“ rade sa kritično malim brojem raketa, dok isporuke kroz NATO programe kasne u odnosu na potrebe na terenu.
Zelenski je zbog toga uputio dramatično pismo Donaldu Trampu, upozoravajući da je odbrana neba nad Kijevom pod ogromnim pritiskom. Ako se pregovori ne pokrenu sada, nova zima mogla bi da donese još razornije ruske udare na ukrajinsku energetsku mrežu.
Dodatni strah Kijeva izazivaju informacije ukrajinskih obaveštajnih službi da ruski sistem privlačenja dobrovoljaca velikim finansijskim ugovorima više nije dovoljan da nadoknadi gubitke na frontu.
Ukrajinska strana tvrdi da Putin potajno priprema novi talas masovne mobilizacije desetina hiljada ljudi, dok ruski građani već dobijaju pozive za vojne odseke kroz elektronske sisteme.
Iako postoje faktori koji i Kijev i Vašington guraju ka pregovorima, najveća prepreka ostaju potpuno suprotstavljeni zahtevi Ukrajine i Rusije.
Ukrajina insistira da zamrzavanje sadašnje linije fronta bude jedina realna osnova za privremeni prekid vatre, ali odbija trajno prepuštanje teritorija Rusiji.
Kremlj, s druge strane, i dalje zahteva da se ukrajinska vojska povuče iz preostalih delova Donbasa pod kontrolom Kijeva i da se Ukrajina trajno odrekne ulaska u NATO.
Ipak, činjenica da je Kremlj nedavno poručio da se nada nastavku pregovora pokazuje promenu retorike posle meseci u kojima je Moskva tvrdila da joj diplomatija nije prioritet.
Ukrajinski politički i vojni vrh svestan je da se prozor za dogovor brzo zatvara i da se ovakva prilika možda neće ponoviti.
Zbog toga Kijev sada pokušava da iskoristi trenutak u kom još ima relativno jaku poziciju na frontu, ali i pre nego što nestašica raketa, novi ruski udari i moguća mobilizacija u Rusiji dodatno pogoršaju ukrajinsku situaciju.
