Украјински председник Володимир Зеленски и његови најближи сарадници све отвореније говоре о могућности да се рат са Русијом оконча пре зиме ове године.
Зеленски је крајем маја, на затвореном састанку са посланицима своје странке Слуга народа, поручио да Кијев види реалну прилику за окончање сукоба. Сличну процену изнели су и поједини високи украјински званичници, наводећи да је циљ да се ратне операције прекину до новембра 2026. године.
Нова дипломатска офанзива Кијева добила је конкретан облик кроз отворено писмо које је Зеленски упутио Владимиру Путину, предлажући директан састанак лицем у лице на неутралном терену, попут Швајцарске или Турске.
Москва је потврдила да је примила писмо, али прве реакције Кремља, као и Путиново јавно довођење у питање легитимитета украјинског председника, показују да је пут до преговора и даље изузетно тежак.
Иза јавног оптимизма Кијева стоје два кључна разлога због којих украјинско руководство сматра да времена више нема много.
Први разлог је ситуација у Вашингтону. Преговори уз посредовање Сједињених Држава практично су замрзнути од фебруара, јер је администрација Доналда Трампа усредсређена на рат против Ирана.
Украјински званичници процењују да Бела кућа жели дипломатски успех пре избора за Конгрес у новембру и да ће због тога покушати да до јесени смири ситуацију у Европи.
Према тим проценама, Вашингтон припрема нови дипломатски притисак за окончање руске инвазије и могући мировни план који би био понуђен Москви. Због тога Кијев жели да што пре уђе у процес, како би обезбедио сопствена безбедносна јамства и спречио да се о Украјини одлучује без Украјине.
У Кијеву верују да им тренутна ситуација на фронту даје најбољу могућу преговарачку позицију. Руске офанзиве су успорене, док украјински дронови све чешће погађају руску енергетску инфраструктуру дубоко у позадини.
Други разлог је много непријатнији за Украјину — озбиљне пукотине у противваздушној одбрани, посебно када је реч о залихама ракета за системе „патриот“.
Русија је покренула масовне ваздушне ударе на Кијев и друге украјинске градове, користећи десетине балистичких и крстарећих ракета у једном таласу. То је довело до озбиљног трошења украјинских залиха пресретача.
Према наводима високих украјинских извора, поједине батерије система „патриот“ раде са критично малим бројем ракета, док испоруке кроз НАТО програме касне у односу на потребе на терену.
Зеленски је због тога упутио драматично писмо Доналду Трампу, упозоравајући да је одбрана неба над Кијевом под огромним притиском. Ако се преговори не покрену сада, нова зима могла би да донесе још разорније руске ударе на украјинску енергетску мрежу.
Додатни страх Кијева изазивају информације украјинских обавештајних служби да руски систем привлачења добровољаца великим финансијским уговорима више није довољан да надокнади губитке на фронту.
Украјинска страна тврди да Путин потајно припрема нови талас масовне мобилизације десетина хиљада људи, док руски грађани већ добијају позиве за војне одсеке кроз електронске системе.
Иако постоје фактори који и Кијев и Вашингтон гурају ка преговорима, највећа препрека остају потпуно супротстављени захтеви Украјине и Русије.
Украјина инсистира да замрзавање садашње линије фронта буде једина реална основа за привремени прекид ватре, али одбија трајно препуштање територија Русији.
Кремљ, с друге стране, и даље захтева да се украјинска војска повуче из преосталих делова Донбаса под контролом Кијева и да се Украјина трајно одрекне уласка у НАТО.
Ипак, чињеница да је Кремљ недавно поручио да се нада наставку преговора показује промену реторике после месеци у којима је Москва тврдила да јој дипломатија није приоритет.
Украјински политички и војни врх свестан је да се прозор за договор брзо затвара и да се оваква прилика можда неће поновити.
Због тога Кијев сада покушава да искористи тренутак у ком још има релативно јаку позицију на фронту, али и пре него што несташица ракета, нови руски удари и могућа мобилизација у Русији додатно погоршају украјинску ситуацију.
