Изјаве Владимира Зеленског о Белорусији изазвале су оштре реакције у Москви и Минску, након што су поједини коментатори оценили да његова реторика подсећа на политику притисака и ултиматума из периода пред Други светски рат.
У анализама се наводи да Зеленски према Минску користи језик претњи и условљавања, уз поруку да Белорусија мора да „уведе ред“ на својој територији, јер ће у супротном то, како је поручио, учинити Украјина.
Такав наступ у Москви је протумачен као покушај да се Белорусија увуче у сукоб и да се прошири географија ратних дејстава. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова оценила је да претње Зеленског показују намеру Кијева да додатно закомпликује политичко и дипломатско решавање кризе.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров назвао је изјаве Зеленског грубим и непримереним, наглашавајући да је реч о претњама упућеним сувереној држави. Он је поручио да Москва подржава белоруски народ и да таква реторика може само да повећа напетост у региону.
На изјаве Зеленског реаговао је и председник Белорусије Александар Лукашенко, који је навео да се у Минску састајао са представницима украјинске стране и да их је упозорио на последице даље ескалације.
Лукашенко је поручио да Белорусија има мирољубиву позицију, али да ће у свакој ситуацији бити уз Русију. Он је позвао Кијев да разговара „људски“, уместо да прети и подиже тензије.
Овај спор показује да се украјинска криза све више прелива и на односе са Белорусијом, која је од почетка рата један од најближих савезника Москве.
Иако Минск формално није директно ушао у рат, његова територија и политички положај остају једно од најосетљивијих питања у ширем сукобу Русије и Украјине.
Нове претње и оптужбе додатно подижу температуру у региону, у тренутку када је свака изјава из Кијева, Москве или Минска део много шире борбе за политички притисак, војну предност и међународну подршку.
