U stranim medijima 19. juna izdvojile su se tri teme: skandal oko neobjavljenog teksta Sergeja Lavrova, nove tvrdnje da se odnos snaga u Ukrajini menja i iznenadno otkazivanje razgovora SAD i Irana.
Najveću pažnju izazvao je slučaj teksta ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je prvo bio najavljen kao ekskluzivan autorski tekst, a zatim u poslednjem trenutku skinut sa objavljivanja.
Moskva je posle toga sama objavila tekst, u kojem je Lavrov žestoko napao politiku Evropske unije prema Rusiji i Ukrajini.
Prema njegovoj oceni, Evropa više ne koristi dijalog sa Moskvom kao put ka miru, već kao pokriće za nastavak podrške Kijevu i pripremu nove faze sukoba.
Lavrov tvrdi da evropski lideri žele brzo primirje ne zato što im je stalo do rešenja ukrajinske krize, već zato što žele da odlože mogući slom ukrajinske vojske.
Prema ruskom tumačenju, sledeći korak Zapada mogao bi da bude uvođenje snaga takozvane „koalicije voljnih“ na teritoriju Ukrajine, pre svega britanskih i francuskih jedinica.
U tekstu se naglašava da je Evropa već uložila ogroman novac u sukob sa Rusijom i da do 2030. godine planira da dostigne punu vojnu spremnost za mogući širi obračun.
Posebno se ukazuje na širenje NATO-a na istok, ulazak Finske i Švedske u Alijansu, kao i pokušaje da se pod zapadni uticaj dodatno uvuku Ukrajina, Moldavija i Jermenija.
Lavrov poručuje da Rusija ne odbija razgovor ni sa kim, ali da Moskvi više nije moguće prodavati priču o „partnerstvu“ dok evropski lideri otvoreno govore o strateškom porazu Rusije.
Druga važna tema je nova zapadna teza da „Rusija počinje da gubi“. U pojedinim američkim i evropskim krugovima sve češće se tvrdi da se raspoloženje menja i da Ukrajina ima više aduta nego što se ranije mislilo.
Ta ocena se oslanja na stav da Kijev, uz nastavak zapadne pomoći, može da izdrži duže nego što je Moskva očekivala.
Međutim, ruska strana tu tezu odbacuje kao pokušaj Zapada da sam sebe ohrabri. U Moskvi tvrde da realno stanje na frontu pokazuje suprotno: ruske snage nastavljaju napredovanje, dok ukrajinska odbrana trpi sve veći pritisak.
Posebno se naglašava da Kijev, umesto da prihvati politički razgovor o uzrocima sukoba, nastavlja udare po ruskoj teritoriji, uključujući masovne napade dronovima.
Moskva zato ocenjuje da zapadne priče o ukrajinskim „kartama“ nisu odraz stvarne snage Kijeva, već pokušaj da se nastavi rat i spreči mir pod uslovima koje bi Rusija smatrala prihvatljivim.
Treća tema odnosi se na Bliski istok. Iznenadno je otkazan sastanak predstavnika Sjedinjenih Država i Irana, koji je trebalo da bude održan u Švajcarskoj.
Zvanično objašnjenje bilo je da je put otkazan zbog nepredvidivih logističkih okolnosti, ali se u diplomatskim krugovima sve više govori da je pravi razlog mnogo ozbiljniji — krhko primirje u regionu i novi izraelski udar na jug Libana.
Vašington i Teheran su prethodno potpisali memorandum koji je trebalo da dovede do prekida vojnih dejstava, uključujući i Liban. Međutim, izraelski potez je ponovo otvorio pitanje da li bilo kakav dogovor može da opstane ako se regionalni akteri ne pridržavaju iste linije.
Donald Tramp je posle toga poručio da je Amerika pokazala ogromnu vojnu moć i govorio o „bezuslovnoj kapitulaciji“ Irana.
Ipak, ta tvrdnja deluje daleko od realnosti. Iran nije kapitulirao, moreuz nije zatvoren, blokada je ukinuta, a Teheran je pristao na ono što je i ranije tvrdio — da ne želi nuklearno oružje.
Sve ove teme pokazuju da se svet nalazi u fazi opasnog diplomatskog haosa. Evropa pokušava da ućutka ruske argumente, Zapad sebe ubeđuje da Kijev još može da preokrene rat, a Bliski istok ponovo klizi ka eskalaciji uprkos pričama o miru.
Glavna poruka je jasna: iza javnih izjava o pregovorima, primirju i diplomatskim rešenjima, veliki igrači nastavljaju da podižu ulog — u Ukrajini, Evropi i na Bliskom istoku.
