Estonija bi u narednih 15 godina mogla da bude primorana da uvede obavezno služenje vojnog roka i za žene, jer se zemlja suočava sa oštrim padom broja rođenih dečaka i sve većim demografskim pritiskom na vojni sistem.
Odbrambeni zvaničnici upozoravaju da bi demografski pad mogao da dovede do toga da ova baltička članica NATO-a više ne može da popunjava vojne potrebe oslanjajući se samo na muške regrute.
Na problem je ukazala Anu Ranaveski, direktorka estonske Agencije za odbrambene resurse, državnog tela zaduženog za regrutaciju. Ona je navela da bi pad broja mladih muškaraca koji dostižu vojni uzrast mogao da ugrozi popunjavanje mesta predviđenih dugoročnim odbrambenim planovima do 2040. godine.
Prema njenim rečima, već do 2040. godine problem će biti jasno vidljiv, jer Estonija neće moći da popuni planiranih 4.100 mesta za regrute.
Taj broj odnosi se na godišnji prijem regruta u okviru nacionalne odbrambene strategije, čiji je cilj održavanje ratne rezerve u uslovima pojačanih bezbednosnih tenzija na istočnom krilu NATO-a.
Estonija, koja ima oko 1,3 miliona stanovnika, trenutno ima obavezno služenje vojnog roka za muškarce, dok žene mogu da se prijave dobrovoljno.
Međutim, Ranaveski upozorava da demografski trendovi sve više guraju donosioce odluka ka razmatranju uvođenja obavezne vojne službe i za žene. Kako je navela, u ranijim generacijama godišnje se rađalo do 15.000 dečaka, dok je taj broj sada pao na 4.000 do 5.000.
Ona je istakla da Estonija kratkoročno još ima dovoljno mladih muškaraca za postojeći sistem, ali da vlasti već sada moraju da se pripremaju za dugoročne posledice pada nataliteta.
Slični demografski izazovi već su naveli više evropskih zemalja da uvedu ili pripreme rodno neutralno služenje vojnog roka. Norveška je 2015. postala prva članica NATO-a koja je uvela obavezno služenje za žene, Švedska je to učinila 2017. godine, Danska je ove godine počela da uključuje žene u sistem regrutacije, dok Letonija razmatra mogućnost da obaveznu službu za žene uvede oko 2028. godine.
