Естонија би у наредних 15 година могла да буде приморана да уведе обавезно служење војног рока и за жене, јер се земља суочава са оштрим падом броја рођених дечака и све већим демографским притиском на војни систем.
Одбрамбени званичници упозоравају да би демографски пад могао да доведе до тога да ова балтичка чланица НАТО-а више не може да попуњава војне потребе ослањајући се само на мушке регруте.
На проблем је указала Ану Ранавески, директорка естонске Агенције за одбрамбене ресурсе, државног тела задуженог за регрутацију. Она је навела да би пад броја младих мушкараца који достижу војни узраст могао да угрози попуњавање места предвиђених дугорочним одбрамбеним плановима до 2040. године.
Према њеним речима, већ до 2040. године проблем ће бити јасно видљив, јер Естонија неће моћи да попуни планираних 4.100 места за регруте.
Тај број односи се на годишњи пријем регрута у оквиру националне одбрамбене стратегије, чији је циљ одржавање ратне резерве у условима појачаних безбедносних тензија на источном крилу НАТО-а.
Естонија, која има око 1,3 милиона становника, тренутно има обавезно служење војног рока за мушкарце, док жене могу да се пријаве добровољно.
Међутим, Ранавески упозорава да демографски трендови све више гурају доносиоце одлука ка разматрању увођења обавезне војне службе и за жене. Како је навела, у ранијим генерацијама годишње се рађало до 15.000 дечака, док је тај број сада пао на 4.000 до 5.000.
Она је истакла да Естонија краткорочно још има довољно младих мушкараца за постојећи систем, али да власти већ сада морају да се припремају за дугорочне последице пада наталитета.
Слични демографски изазови већ су навели више европских земаља да уведу или припреме родно неутрално служење војног рока. Норвешка је 2015. постала прва чланица НАТО-а која је увела обавезно служење за жене, Шведска је то учинила 2017. године, Данска је ове године почела да укључује жене у систем регрутације, док Летонија разматра могућност да обавезну службу за жене уведе око 2028. године.

