Iako beskontaktno plaćanje, mobilni telefoni i digitalne transakcije postaju sve prisutniji, količina gotovog novca koju Evropljani drže značajno raste. Vrednost evrobanknota u opticaju povećana je sa oko jednog biliona evra 2016. godine na čak 1,6 biliona evra u junu 2026. godine.
U opticaju se trenutno nalazi više od 31 milijarde evrobanknota, dok ih je pre pandemije 2019. godine bilo oko 24 milijarde.
Paradoksalno, rast količine gotovine dešava se u trenutku kada se novčanice sve manje koriste za svakodnevno plaćanje. Sve veći broj građana novac drži kod kuće kao rezervu za vanredne situacije u kojima elektronski sistemi plaćanja ne bi funkcionisali.
Među glavnim razlozima navode se strah od ratova, sajber-napada, velikih nestanaka struje, poplava, požara i drugih kriza koje bi mogle da onemoguće pristup internet bankarstvu, mobilnim aplikacijama i karticama.
Glavni ekonomista Evropske centralne banke Filip Lejn ukazao je da se broj novčanica koje se koriste u transakcijama smanjuje, ali da ukupna količina gotovine koju ljudi čuvaju nastavlja da raste.
Evropska unija je još 2025. godine preporučila građanima da kod kuće imaju zalihe osnovnih potrepština dovoljne za najmanje 72 sata u slučaju vanredne situacije. U takvom paketu, pored vode, konzervirane hrane i radija na baterije, preporučuje se i gotov novac.
Austrija, Finska, Nemačka, Švedska i Holandija preporučile su domaćinstvima da za vanredne situacije drže između 70 i 100 evra u gotovini, što bi trebalo da omogući kupovinu osnovnih potrepština tokom približno tri dana u slučaju pada elektronskih sistema plaćanja.
Stručnjaci istovremeno upozoravaju da gotovina ne bi trebalo da postane isključivo sredstvo za krizne situacije. Ukoliko se njena upotreba u normalnim okolnostima previše smanji, mogla bi da nestane i infrastruktura neophodna za njeno korišćenje, uključujući bankomate i mesta na kojima je moguće plaćati novčanicama.
Evropska centralna banka zbog toga insistira na očuvanju pristupa gotovini, čak i dok priprema moguće uvođenje digitalnog evra. Iz ECB-a poručuju da digitalni evro ne bi zamenio novčanice i kovanice, već bi predstavljao dodatni način plaćanja.
