Амерички економиста и аналитичар Мартин Армстронг оценио је да би наставак рата са Ираном и ширење геополитичких сукоба могли да доведу до драматичног раста цене нафте, која би до 2028. године могла да достигне и 200 долара по барелу.
Армстронг је навео да његови модели 2028. годину показују као важну прекретницу за тржиште енергената. Према његовој процени, уколико цена нафте на крају године буде изнад 111 долара по барелу, то би представљало сигнал да се криза продубљује, док као следећу велику временску тачку издваја 2032. годину.
Он одбацује тврдње да садашњи раст цена енергената представља само „краткорочни бол“ који ће касније донети корист и упозорава да ратови повећавају не само цену нафте већ и јавни дуг, војне расходе и трошкове задуживања Сједињених Америчких Држава.
Посебно је указао на огромну разлику у трошковима производње оружја. Према његовим наводима, једна ракета пресретач система „Патриот“ кошта око четири милиона долара, док производња иранског дрона „Шахед-136“ може да кошта између 20.000 и 50.000 долара.
Армстронг сматра да управо та разлика представља једну од највећих слабости америчке војне стратегије. Према његовој анализи, употреба скупих противваздухопловних ракета за обарање великог броја јефтиних беспилотних летелица може постепено да исцрпи залихе САД и њихових савезника.
Он садашњи сукоб описује као рат исцрпљивања и тврди да америчка војна индустрија има проблем да довољно брзо и по прихватљивој цени надокнади потрошене ракете. Насупрот томе, Русија, Кина, Иран и Северна Кореја, према његовој оцени, имају системе производње који им омогућавају јефтиније снабдевање великим количинама наоружања.
Армстронг је упозорио и на раст америчког јавног дуга. Наводи да ће само током ове године трошкови камата на дуг премашити билион долара и сматра да би комбинација скупљих енергената, ратних расхода и све већих трошкова задуживања могла да изазове дугорочну кризу америчке економије.
Према његовој процени, будућност цене нафте више не зависи само од понуде и потражње, већ све више од трајања и ширења ратова, геополитичких подела и способности великих сила да финансирају све скупље војне операције.
