Evropska unija namerava da pojača napore kako bi smanjila svoju ekonomsku zavisnost od Kine i zaštitila domaću industriju od prekomernog uvoza jeftinih proizvoda.
Prema novim predlozima pripremljenim u Briselu, o kojima će evropski lideri raspravljati sledećeg meseca, planira se oštrija trgovinska politika prema Pekingu.
Zvaničnici Generalne uprave za trgovinu Evropske komisije dobili su zadatak da osmisle odlučniju i efikasniju politiku trgovinske zaštite, kako bi se rešavali problemi u odnosima sa Kinom. Među opcijama koje se razmatraju nalazi se i utvrđivanje dodatnih sektora u kojima bi mogle da budu sprovedene zaštitne istrage.
U takvim istragama Evropska unija bi procenjivala na koji način uvoz šteti domaćoj industriji i da li mogu da se uvedu carinske kvote. Brisel je u prošlosti već uvodio zaštitne mere za čelik i ferolegure, a buduće istrage mogle bi da obuhvate i druge industrijske grane.
Pored toga, planira se ubrzanje rada na instrumentu za suzbijanje prekomernih kapaciteta. Cilj tog mehanizma bio bi rešavanje problema kompanija koje, uz državne subvencije, proizvode ogromne količine robe u strateškim sektorima, zbog čega druge industrije praktično ne mogu da se takmiče.
O ovakvom mehanizmu se raspravlja već neko vreme, ali se smatra rizičnim jer bi mogao da bude u suprotnosti sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, koja članicama uglavnom zabranjuje diskriminaciju pojedinih zemalja.
O planovima će najpre raspravljati i dodatno ih razrađivati komesari na orijentacionoj raspravi 29. maja.
Lideri Evropske unije potom će na samitu G7 u Francuskoj, koji počinje 15. juna, razgovarati o kineskim ograničenjima izvoza ključnih sirovina neophodnih za sve, od vetroelektrana do baterija za automobile, čime će dati političke smernice izvršnoj vlasti Evropske unije.
Nakon toga, Evropska komisija će zatražiti mišljenje šefova vlada država članica na sastanku Evropskog saveta 18. juna u Briselu. Ovo pitanje uvršteno je u raspravu o unapređenju konkurentnosti i strateške autonomije Evropske unije u izazovnom geoekonomskom kontekstu, kao i o rešavanju globalnih makroekonomskih neravnoteža.
S obzirom na to da se evropska industrija suočava sa snažnim geoekonomskim izazovima, u pojedinim državama članicama sada bi mogla da postoji veća politička volja za pooštravanje trgovinskog stava prema Pekingu.
Iako je Evropska komisija dugo tražila nova ovlašćenja za rešavanje ovog problema, neke članice su se tome protivile, strahujući od narušavanja odnosa sa Kinom. Ključno će biti obezbeđivanje podrške Nemačke, koja je istorijski izbegavala zaoštravanje trgovinskih sukoba sa Pekingom.
Berlin se trenutno suočava sa industrijskim padom, dok Peking jača svoj uticaj u sektorima čiste tehnologije, automobilske industrije i proizvodnje. Nemačka je posebno izložena mogućim novim ograničenjima prodaje retkih zemnih metala.
Trgovinski deficit Evropske unije sa Kinom porastao je na 359,3 milijarde evra u 2025. godini, što je gotovo za petinu više nego prethodne godine. Evropski industrijski sektori, od hemijske do automobilske industrije, gube radna mesta i smanjuju proizvodnju, pogođeni prekomernim uvozom jeftinije kineske robe.
Odlazak mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je privlačio kineska ulaganja, otvara novu priliku zvaničnicima da dobiju odobrenje za svoje planove. S druge strane, španski premijer Pedro Sančez, koji je u aprilu četvrti put u isto toliko godina posetio Kinu, pozicionira se kao vodeći zagovornik prijateljskijih odnosa sa Pekingom.
Strah od deindustrijalizacije sve je izraženiji u Briselu, koji je odgovorio nizom inicijativa usmerenih na smanjenje zavisnosti Evropske unije od najvećeg svetskog izvoznika.
Ranije ovog meseca Brisel je najavio ograničenje korišćenja sredstava Evropske unije za solarne pretvarače proizvedene u Kini, što je ključna tehnologija za obnovljive izvore energije.
Predloženi Zakon o industrijskom akceleratoru predviđa stroža nova pravila za proveru kineskih ulaganja, dok revizija Zakona o sajber bezbednosti ima za cilj da podstakne evropske prestonice da smanje upotrebu opreme kineskih tehnoloških giganata, poput Huaveja.
Peking je kao odgovor zapretio odmazdom. Međutim, ako Evropska komisija želi značajno da smanji rastući trgovinski deficit, biće joj potrebna nova trgovinska ovlašćenja kako bi zaustavila priliv kineske robe na jedinstveno tržište.
