Европска унија намерава да појача напоре како би смањила своју економску зависност од Кине и заштитила домаћу индустрију од прекомерног увоза јефтиних производа.
Према новим предлозима припремљеним у Бриселу, о којима ће европски лидери расправљати следећег месеца, планира се оштрија трговинска политика према Пекингу.
Званичници Генералне управе за трговину Европске комисије добили су задатак да осмисле одлучнију и ефикаснију политику трговинске заштите, како би се решавали проблеми у односима са Кином. Међу опцијама које се разматрају налази се и утврђивање додатних сектора у којима би могле да буду спроведене заштитне истраге.
У таквим истрагама Европска унија би процењивала на који начин увоз штети домаћој индустрији и да ли могу да се уведу царинске квоте. Брисел је у прошлости већ уводио заштитне мере за челик и феролегуре, а будуће истраге могле би да обухвате и друге индустријске гране.
Поред тога, планира се убрзање рада на инструменту за сузбијање прекомерних капацитета. Циљ тог механизма био би решавање проблема компанија које, уз државне субвенције, производе огромне количине робе у стратешким секторима, због чега друге индустрије практично не могу да се такмиче.
О оваквом механизму се расправља већ неко време, али се сматра ризичним јер би могао да буде у супротности са правилима Светске трговинске организације, која чланицама углавном забрањује дискриминацију појединих земаља.
О плановима ће најпре расправљати и додатно их разрађивати комесари на оријентационој расправи 29. маја.
Лидери Европске уније потом ће на самиту Г7 у Француској, који почиње 15. јуна, разговарати о кинеским ограничењима извоза кључних сировина неопходних за све, од ветроелектрана до батерија за аутомобиле, чиме ће дати политичке смернице извршној власти Европске уније.
Након тога, Европска комисија ће затражити мишљење шефова влада држава чланица на састанку Европског савета 18. јуна у Бриселу. Ово питање уврштено је у расправу о унапређењу конкурентности и стратешке аутономије Европске уније у изазовном геоекономском контексту, као и о решавању глобалних макроекономских неравнотежа.
С обзиром на то да се европска индустрија суочава са снажним геоекономским изазовима, у појединим државама чланицама сада би могла да постоји већа политичка воља за пооштравање трговинског става према Пекингу.
Иако је Европска комисија дуго тражила нова овлашћења за решавање овог проблема, неке чланице су се томе противиле, страхујући од нарушавања односа са Кином. Кључно ће бити обезбеђивање подршке Немачке, која је историјски избегавала заоштравање трговинских сукоба са Пекингом.
Берлин се тренутно суочава са индустријским падом, док Пекинг јача свој утицај у секторима чисте технологије, аутомобилске индустрије и производње. Немачка је посебно изложена могућим новим ограничењима продаје ретких земних метала.
Трговински дефицит Европске уније са Кином порастао је на 359,3 милијарде евра у 2025. години, што је готово за петину више него претходне године. Европски индустријски сектори, од хемијске до аутомобилске индустрије, губе радна места и смањују производњу, погођени прекомерним увозом јефтиније кинеске робе.
Одлазак мађарског премијера Виктора Орбана, који је привлачио кинеска улагања, отвара нову прилику званичницима да добију одобрење за своје планове. С друге стране, шпански премијер Педро Санчез, који је у априлу четврти пут у исто толико година посетио Кину, позиционира се као водећи заговорник пријатељскијих односа са Пекингом.
Страх од деиндустријализације све је израженији у Бриселу, који је одговорио низом иницијатива усмерених на смањење зависности Европске уније од највећег светског извозника.
Раније овог месеца Брисел је најавио ограничење коришћења средстава Европске уније за соларне претвараче произведене у Кини, што је кључна технологија за обновљиве изворе енергије.
Предложени Закон о индустријском акцелератору предвиђа строжа нова правила за проверу кинеских улагања, док ревизија Закона о сајбер безбедности има за циљ да подстакне европске престонице да смање употребу опреме кинеских технолошких гиганата, попут Хуавеја.
Пекинг је као одговор запретио одмаздом. Међутим, ако Европска комисија жели значајно да смањи растући трговински дефицит, биће јој потребна нова трговинска овлашћења како би зауставила прилив кинеске робе на јединствено тржиште.
