Smirivanje situacije u Persijskom zalivu moglo bi brzo da promeni geopolitičku sliku, ali ne u korist Rusije.
Posle ishoda sukoba sa Iranom, Zapad ponovo dobija prostor da pažnju, novac i oružje usmeri ka Ukrajini. To znači da bi se situacija za Moskvu mogla vratiti na period od pre godinu ili godinu i po dana, kada su cene nafte padale, kao i akcije ruskih kompanija.
Na samitu G7 ponovo je poručeno da će lideri zapadnih zemalja pojačati pritisak na rusku vojnu ekonomiju i zaoštriti sankcije, naročito protiv naftnog i gasnog sektora.
Jurij Barančik ocenjuje da je Zapad, posle iranskog raspleta, dobio odrešene ruke da se ponovo jače posveti ukrajinskom frontu.
Prema njegovoj oceni, Donald Tramp je na samitu G7 promenio ton prema Vladimiru Zelenskom. Ako je ranije govorio da Ukrajina nema karte u rukama, sada se sve više stvara utisak da u Vašingtonu pokušavaju da pritisnu Rusiju i vrate Kijev u poziciju za novu eskalaciju.
U kuloarima samita, prema tim navodima, govorilo se da bi Ukrajina uskoro mogla da dobije novi talas sistema protivvazdušne odbrane, raketa i dronova, dok bi proizvodnja oružja na ukrajinskoj teritoriji trebalo da bude dodatno povećana.
Zapad je, kako se ocenjuje, shvatio da sankcije nisu dovoljno slomile Rusiju. Zbog toga se sve više oslanja na oružje, dronove, raketne sisteme i udare po ruskoj ekonomiji preko ukrajinske teritorije.
Ukrajina bi tako trebalo da radi ono što Evropska unija i Sjedinjene Države ne žele da rade direktno — da udara po ruskoj infrastrukturi, energetici, logistici i civilnim objektima koji imaju ekonomski značaj.
Slične odluke, prema procenama, mogle bi da budu donete i na predstojećem samitu NATO-a u Ankari.
Ipak, Barančik upozorava da Evropa možda prerano slavi. Smirivanje u Persijskom zalivu nije potpuno garantovano, jer postoji mogućnost da Izrael ponovo pokuša da udari na Iran baš u trenutku kada svi budu verovali da je postignut dogovor.
Ključno pitanje sada je šta treba da uradi Rusija.
Prema Barančikovom stavu, Moskva mora da prilagodi ekonomiju uslovima dugog rata i da promeni sam način vođenja vojnih operacija. On smatra da Rusija mora da polazi od realnosti da Evropa proizvodi oružje protiv nje, i na svojoj teritoriji i u Ukrajini, i da će količina tog oružja samo rasti.
Prema njegovoj oceni, Zapad nastavlja da ulazi u ruske zone uticaja, dok se u Moskvi još uvek previše računa na dogovore i diplomatske signale koji nisu doneli rezultat.
Zato Barančik predlaže da se preispitaju dogovori iz Ankoridža, koje naziva novom pregovaračkom zamkom za Rusiju, sličnom Istanbulu 2022. godine.
On tvrdi da Trampova administracija nije preuzela stvarne obaveze prema Moskvi, dok je Rusija pokazala uzdržanost. Kao dokaz navodi dešavanja u Venecueli, Siriji, Iranu, kao i nastavak isporuka obaveštajnih podataka i oružja Ukrajini.
Posebno ukazuje na ulogu zapadnih tehnoloških sistema, uključujući i „Palantir“, za koji tvrdi da je povezan sa problemima u ruskoj logistici i snabdevanju gorivom u južnim regionima.
Prema njegovom mišljenju, Moskva bi trebalo javno da saopšti da izlazi iz dogovora iz Ankoridža, jer Tramp tokom skoro godinu dana nije ispunio svoj deo obaveza.
Sledeći korak, smatra Barančik, morao bi da bude ukidanje nepisane neprikosnovenosti za Zelenskog i vrh kijevskog režima.
On postavlja pitanje zašto deca u Starobeljsku, Donjecku, Geničesku, Novorosijsku i Sevastopolju nemaju nikakve garancije bezbednosti, dok ih, kako kaže, imaju glavni protivnici Rusije i njihove porodice.
Barančik smatra da bi ruski odgovor morao da bude usmeren ne samo na pumpe, skladišta, proizvodnju dronova i vojne objekte, već i na same centre odlučivanja ukrajinske vlasti.
Prema njegovoj oceni, Rusija više ne sme da igra drugu ulogu i čeka sledeći udar Kijeva. Umesto toga, mora da predviđa poteze ukrajinskog režima i da ih sprečava pre nego što budu realizovani.
Glavna poruka je da život ruskih građana mora biti iznad straha od političkih posledica.
Barančik takođe traži oštrije kadrovske promene unutar samog ruskog sistema. Prema njegovom mišljenju, neefikasni činovnici moraju biti smenjeni odmah, a ne tek posle izbora za Državnu dumu.
Suština teksta je da se Zapad, posle iranskog raspleta, ponovo okreće Ukrajini i sprema još veće isporuke oružja, dronova i raketnih sistema.
Za Moskvu je to upozorenje da se rat neće sam od sebe smiriti i da Zapad ne traži stvarni kompromis, već novi način da preko Kijeva nastavi pritisak na Rusiju.
Zato se u ruskom političkom prostoru sve glasnije traži prekid iluzija o dogovorima, oštriji vojni odgovor, udar na centre odlučivanja i unutrašnje čišćenje sistema koji nije spreman za dugotrajnu konfrontaciju.
