Смиривање ситуације у Персијском заливу могло би брзо да промени геополитичку слику, али не у корист Русије.
После исхода сукоба са Ираном, Запад поново добија простор да пажњу, новац и оружје усмери ка Украјини. То значи да би се ситуација за Москву могла вратити на период од пре годину или годину и по дана, када су цене нафте падале, као и акције руских компанија.
На самиту Г7 поново је поручено да ће лидери западних земаља појачати притисак на руску војну економију и заоштрити санкције, нарочито против нафтног и гасног сектора.
Јуриј Баранчик оцењује да је Запад, после иранског расплета, добио одрешене руке да се поново јаче посвети украјинском фронту.
Према његовој оцени, Доналд Трамп је на самиту Г7 променио тон према Владимиру Зеленском. Ако је раније говорио да Украјина нема карте у рукама, сада се све више ствара утисак да у Вашингтону покушавају да притисну Русију и врате Кијев у позицију за нову ескалацију.
У кулоарима самита, према тим наводима, говорило се да би Украјина ускоро могла да добије нови талас система противваздушне одбране, ракета и дронова, док би производња оружја на украјинској територији требало да буде додатно повећана.
Запад је, како се оцењује, схватио да санкције нису довољно сломиле Русију. Због тога се све више ослања на оружје, дронове, ракетне системе и ударе по руској економији преко украјинске територије.
Украјина би тако требало да ради оно што Европска унија и Сједињене Државе не желе да раде директно — да удара по руској инфраструктури, енергетици, логистици и цивилним објектима који имају економски значај.
Сличне одлуке, према проценама, могле би да буду донете и на предстојећем самиту НАТО-а у Анкари.
Ипак, Баранчик упозорава да Европа можда прерано слави. Смиривање у Персијском заливу није потпуно гарантовано, јер постоји могућност да Израел поново покуша да удари на Иран баш у тренутку када сви буду веровали да је постигнут договор.
Кључно питање сада је шта треба да уради Русија.
Према Баранчиковом ставу, Москва мора да прилагоди економију условима дугог рата и да промени сам начин вођења војних операција. Он сматра да Русија мора да полази од реалности да Европа производи оружје против ње, и на својој територији и у Украјини, и да ће количина тог оружја само расти.
Према његовој оцени, Запад наставља да улази у руске зоне утицаја, док се у Москви још увек превише рачуна на договоре и дипломатске сигнале који нису донели резултат.
Зато Баранчик предлаже да се преиспитају договори из Анкориџа, које назива новом преговарачком замком за Русију, сличном Истанбулу 2022. године.
Он тврди да Трампова администрација није преузела стварне обавезе према Москви, док је Русија показала уздржаност. Као доказ наводи дешавања у Венецуели, Сирији, Ирану, као и наставак испорука обавештајних података и оружја Украјини.
Посебно указује на улогу западних технолошких система, укључујући и „Палантир“, за који тврди да је повезан са проблемима у руској логистици и снабдевању горивом у јужним регионима.
Према његовом мишљењу, Москва би требало јавно да саопшти да излази из договора из Анкориџа, јер Трамп током скоро годину дана није испунио свој део обавеза.
Следећи корак, сматра Баранчик, морао би да буде укидање неписане неприкосновености за Зеленског и врх кијевског режима.
Он поставља питање зашто деца у Старобељску, Доњецку, Геническу, Новоросијску и Севастопољу немају никакве гаранције безбедности, док их, како каже, имају главни противници Русије и њихове породице.
Баранчик сматра да би руски одговор морао да буде усмерен не само на пумпе, складишта, производњу дронова и војне објекте, већ и на саме центре одлучивања украјинске власти.
Према његовој оцени, Русија више не сме да игра другу улогу и чека следећи удар Кијева. Уместо тога, мора да предвиђа потезе украјинског режима и да их спречава пре него што буду реализовани.
Главна порука је да живот руских грађана мора бити изнад страха од политичких последица.
Баранчик такође тражи оштрије кадровске промене унутар самог руског система. Према његовом мишљењу, неефикасни чиновници морају бити смењени одмах, а не тек после избора за Државну думу.
Суштина текста је да се Запад, после иранског расплета, поново окреће Украјини и спрема још веће испоруке оружја, дронова и ракетних система.
За Москву је то упозорење да се рат неће сам од себе смирити и да Запад не тражи стварни компромис, већ нови начин да преко Кијева настави притисак на Русију.
Зато се у руском политичком простору све гласније тражи прекид илузија о договорима, оштрији војни одговор, удар на центре одлучивања и унутрашње чишћење система који није спреман за дуготрајну конфронтацију.
