Док Европу погађају све јачи топлотни таласи, а температуре у појединим земљама прелазе 40 степени, поново се отвара питање зашто толико домова, школа, болница и јавних установа и даље нема клима-уређаје.
Иако би за многе делове света климатизација у таквим условима била основна мера заштите, Европа према клима-уређајима и даље има дубоко неповерење.
Разлози су различити: од страха да градови не изгубе историјски изглед, преко бриге због буке и потрошње енергије, до уверења да климатизација не сме да постане главно решење за климатске промене.
У градовима као што је Париз, спољне јединице клима-уређаја често се сматрају нарушавањем изгледа старих фасада, посебно на зградама из Османовог периода. Градске власти и планери не желе редове уређаја на зидовима историјских квартова, јер сматрају да би то променило изглед европских престоница.
Заменик градоначелника Париза Одри Пулвар оценила је да циљ није да европски градови изгледају као делови италијанских, бразилских или америчких градова, са читавим зидовима спољних јединица које праве буку и избацују топлоту.
Други велики проблем је бука. У бројним европским земљама постављање клима-уређаја није само приватна одлука власника стана. Станари често морају да добију сагласност комшија или зграде, а локалне власти могу да реагују ако уређај нарушава урбанистичка правила, енергетске стандарде или прописе о буци.
У Француској, стамбене заједнице могу да оспоре постављање клима-уређаја ако уређај прелази строга ограничења буке. Због тога се све чешће воде спорови између станара који желе климатизацију и комшија који тврде да им спољне јединице ремете живот.
Трећи разлог је климатска политика. Европа дуго посматра клима-уређаје као енергетски захтевне уређаје који повећавају потрошњу струје и могу да подрију циљеве зелене транзиције.
Због тога су власти годинама више промовисале изолацију, природно проветравање, ролетне, зелене површине, дрвореде и друга решења која не троше додатну енергију.
Ипак, све више стручњака упозорава да такве мере нису довољне током дугих и екстремних топлотних таласа. Клима-уређаји остају један од најефикаснијих начина заштите људи када температуре постану опасне по здравље.
Четврти проблем је чињеница да Европа није грађена за 40 степени. Велики део инфраструктуре, железнице, школа, болница и стамбених зграда пројектован је у време када су такве температуре биле реткост.
У Француској клима-уређаје има око четвртине домаћинстава, у Великој Британији свега око пет одсто, док је у Италији тај удео знатно већи и износи више од половине домаћинстава.
Током најновијег топлотног таласа затваране су школе, предузећа су смањивала рад, железнички саобраћај је био поремећен, а електроенергетски системи нашли су се под великим притиском.
Пети разлог је политички. Клима-уређаји су од техничког питања постали симбол много шире расправе: да ли Европа треба да се прилагоди новој климатској реалности практичним решењима или да настави да инсистира на ограничењима у име дугорочних климатских циљева.
Марин ле Пен позвала је на велики национални план климатизације, уз поруку да топлотни таласи убијају и да држава мора да заштити људе.
С друге стране, француска министарка за климатска питања Моник Барбу упозорава да клима-уређаји не могу бити постављени свуда и да не решавају проблеме као што су пожари, суше и пропадање усева.
Ипак, отпор полако слаби. Преносни клима-уређаји постају све чешћи у Енглеској, а све више градских званичника отворено говори да школе, болнице и канцеларије морају да добију системе за хлађење.
Европа је тако дошла до тачке у којој више не може да расправља само о томе да ли клима-уређаји нарушавају фасаде, троше струју или праве буку. Све јачи топлотни таласи претварају климатизацију у питање јавног здравља, социјалне заштите и политичке одговорности.
