Bivši turski premijer Ahmet Davutoglu povlači se iz stranačke politike i gasi opozicionu Partiju budućnosti, čime se završava politička karijera čoveka koji je nekada bio jedan od najmoćnijih saradnika predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.Davutoglu je odluku predstavio kao povlačenje iz, kako je naveo, „zagađene političke klime“ u Turskoj, a ne kao priznanje poraza. Ipak, njegova stranka nikada nije uspela da izgradi značajniju podršku među konzervativnim biračima razočaranim Erdoganovom vlašću.Kao univerzitetski profesor i teoretičar spoljne politike, Davutoglu je razvio doktrinu „strateške dubine“, prema kojoj Turska treba da iskoristi svoj položaj, osmansko nasleđe i veze sa Balkanom, Bliskim istokom, Kavkazom i Centralnom Azijom kako bi postala samostalna regionalna sila.Posle dolaska Partije pravde i razvoja na vlast 2002. godine, postao je Erdoganov savetnik, zatim ministar spoljnih poslova, a 2014. godine i premijer. Tokom njegovog uticaja Turska je otvarala nove ambasade, širila prisustvo u Africi i na Bliskom istoku i razvijala politiku poznatu kao „nula problema sa susedima“.Davutoglu je pokušavao da Ankara istovremeno održava odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, Rusijom, Hamasom i drugim međusobno suprotstavljenim akterima. Takav pristup nazivao je „ritmičkom diplomatijom“.Međutim, rat u Siriji pokazao je ograničenja njegove politike. Turska je podržala protivnike Bašara el Asada očekujući brz pad vlasti u Damasku, ali je dugotrajni sukob doneo milione izbeglica, bezbednosne pretnje i nestabilnost na turskoj granici.Kada je Erdogan 2014. godine postao predsednik, Davutoglu je preuzeo vođstvo vlade i vladajuće stranke. Iako je formalno bio premijer, Erdogan je zadržao presudan uticaj i radio na uspostavljanju predsedničkog sistema.Neslaganja oko kadrovske politike, upravljanja državom i jačanja predsedničkih ovlašćenja dovela su do Davutogluove ostavke 2016. godine. Tri godine kasnije napustio je vladajuću stranku i osnovao Partiju budućnosti.Nova stranka obećavala je obnovu parlamentarne demokratije, vladavinu prava i odgovorniju vlast, ali nije uspela da izgradi sopstvenu organizaciju i prepoznatljivu bazu birača. Na izborima 2023. godine njeni kandidati ušli su u parlament preko liste opozicione Republikanske narodne partije, čime je dodatno pokazana njena zavisnost od većih političkih organizacija.Analitičari ocenjuju da Davutoglu nije uspeo ni da se dovoljno jasno distancira od vlasti u kojoj je godinama učestvovao, niti da preuzme odgovornost za njene sporne odluke. Njegovo povlačenje označava kraj pokušaja da se stvori konzervativna demokratska alternativa Erdoganu.Iako je kao stranački lider doživeo neuspeh, Davutoglu je ostavio snažan trag u turskoj spoljnoj politici. Pojedine ideje koje je uveo — širenje uticaja izvan tradicionalnog zapadnog savezništva i aktivnije delovanje Turske na više kontinenata — ostale su deo politike Ankare i posle njegovog pada.
DAVUTOGLU NAPUŠTA POLITIKU: Oblikovao Erdoganovu Tursku, ali nije uspeo da mu postane alternativa
