Бивши турски премијер Ахмет Давутоглу повлачи се из страначке политике и гаси опозициону Партију будућности, чиме се завршава политичка каријера човека који је некада био један од најмоћнијих сарадника председника Реџепа Тајипа Ердогана.Давутоглу је одлуку представио као повлачење из, како је навео, „загађене политичке климе“ у Турској, а не као признање пораза. Ипак, његова странка никада није успела да изгради значајнију подршку међу конзервативним бирачима разочараним Ердогановом влашћу.Као универзитетски професор и теоретичар спољне политике, Давутоглу је развио доктрину „стратешке дубине“, према којој Турска треба да искористи свој положај, османско наслеђе и везе са Балканом, Блиским истоком, Кавказом и Централном Азијом како би постала самостална регионална сила.После доласка Партије правде и развоја на власт 2002. године, постао је Ердоганов саветник, затим министар спољних послова, а 2014. године и премијер. Током његовог утицаја Турска је отварала нове амбасаде, ширила присуство у Африци и на Блиском истоку и развијала политику познату као „нула проблема са суседима“.Давутоглу је покушавао да Анкара истовремено одржава односе са Сједињеним Америчким Државама, Русијом, Хамасом и другим међусобно супротстављеним актерима. Такав приступ називао је „ритмичком дипломатијом“.Међутим, рат у Сирији показао је ограничења његове политике. Турска је подржала противнике Башара ел Асада очекујући брз пад власти у Дамаску, али је дуготрајни сукоб донео милионе избеглица, безбедносне претње и нестабилност на турској граници.Када је Ердоган 2014. године постао председник, Давутоглу је преузео вођство владе и владајуће странке. Иако је формално био премијер, Ердоган је задржао пресудан утицај и радио на успостављању председничког система.Неслагања око кадровске политике, управљања државом и јачања председничких овлашћења довела су до Давутоглуове оставке 2016. године. Три године касније напустио је владајућу странку и основао Партију будућности.Нова странка обећавала је обнову парламентарне демократије, владавину права и одговорнију власт, али није успела да изгради сопствену организацију и препознатљиву базу бирача. На изборима 2023. године њени кандидати ушли су у парламент преко листе опозиционе Републиканске народне партије, чиме је додатно показана њена зависност од већих политичких организација.Аналитичари оцењују да Давутоглу није успео ни да се довољно јасно дистанцира од власти у којој је годинама учествовао, нити да преузме одговорност за њене спорне одлуке. Његово повлачење означава крај покушаја да се створи конзервативна демократска алтернатива Ердогану.Иако је као страначки лидер доживео неуспех, Давутоглу је оставио снажан траг у турској спољној политици. Поједине идеје које је увео — ширење утицаја изван традиционалног западног савезништва и активније деловање Турске на више континената — остале су део политике Анкаре и после његовог пада.
ДАВУТОГЛУ НАПУШТА ПОЛИТИКУ: Обликовао Ердоганову Турску, али није успео да му постане алтернатива
