U autorskom tekstu Martin Armstrong je komentarisao nedavne izbore u Mađarskoj. Poraz Viktora Orbana u Mađarskoj prošlog vikenda u Briselu je dočekan sa uobičajenom propagandom da je Orban uspostavio jednopartijsku vlast. Posebno upada u oči licemerje u tome što se ova navodna „pobeda demokratije“ slavi od strane jedinstvenog globalističkog bloka koji teži da upravlja Evropom, a potom i svetom, i koji nije ni demokratski ni odgovoran građanima. U Mađarskoj građani biraju svoje predstavnike, dok u Evropskoj uniji Ursula nikada nije izašla na izbore.
Građani Mađarske ne glasaju direktno za premijera, već zemlja funkcioniše po parlamentarnom sistemu u kome vladu formira parlament.
Prema navodima medija, rezultati izbora u Nemačkoj mogli bi biti dovedeni u pitanje. Ursula fon der Lajen je, kako se tvrdi, naložila da Evropska unija zauzme stranu na mađarskim izborima i da oslabi poziciju Orbana, koji je insistirao na nacionalnim interesima u sporu sa Briselom. Evropska komisija se dovodi u vezu i sa mešanjem u italijansku politiku, kroz pritiske koji su doveli do smene Silvija Berluskonija, upravo zbog njegovog protivljenja centralizaciji.
Bivši evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton izjavio je da bi Evropska komisija, ukoliko proceni da je bilo stranog mešanja, mogla da dovede u pitanje izborne rezultate, kao što se tvrdi da je bio slučaj u Rumuniji. Kao primer se navodi i referendum o nezavisnosti Škotske 2014. godine, uz tvrdnje da su u procesu brojanja glasova učestvovali ljudi povezani sa EU. Prema ovim navodima, EU se mešala u izborne procese u više zemalja – u Škotskoj, Italiji, Rumuniji, Mađarskoj, pa čak i u Nemačkoj – kako bi zadržala politički uticaj. Pominju se i tvrdnje da su u institucije ubacivani ljudi sa zadatkom da deluju iznutra. Nakon što je Orban priznao poraz, Ursula fon der Lajen pozvala je na dodatno jačanje nadležnosti EU, što se tumači kao udar na nacionalni suverenitet. Toliko o demokratiji. Tvrdi se da je Ursula uložila veliki politički napor da oslabi Orbana, između ostalog zbog njegovih odnosa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i njegovog stava prema Ukrajini. Istovremeno, EU je Orbana optuživala za autoritarnost i korupciju, što se u ovom kontekstu predstavlja kao projekcija sopstvene politike.
Očekuje se da će posledice ovih izbora tek postati vidljive. Ursula je, prema ovim tvrdnjama, podržala proevropskog kandidata Petera Mađara, od koga se očekuje da uskladi politiku Mađarske sa zahtevima Brisela. EU je prethodno blokirala milijarde evra namenjenih Mađarskoj, upravo zbog Orbanovog protivljenja ratu u Ukrajini.
Mađaru je, kako se navodi, već dostavljen spisak od 27 uslova koje treba da ispuni da bi sredstva bila odobrena. Ursula je izjavila da EU mora da „iskoristi trenutak“ kako bi učvrstila svoju poziciju, ne uviđajući da bi upravo takav pristup mogao da dovede do raspada Unije.
U narednom koraku, Ursula nastoji da dodatno ograniči nacionalni suverenitet država članica. Iako je na početku integracija obećavano da će se odluke donositi isključivo konsenzusom, sada se zalaže za ukidanje prava veta. To bi značilo da bi države članice izgubile mogućnost da samostalno odlučuju o ključnim pitanjima i bile primorane da se povinuju većini.
Ovakav razvoj događaja podseća na upozorenja Margaret Tačer o opasnostima prekomerne centralizacije u Evropi. Prema ovom tumačenju, politika EU se kreće u pravcu daljeg jačanja centralne vlasti, uz smanjenje uticaja nacionalnih država. Ursula je izjavila da je prelazak na glasanje kvalifikovanom većinom u spoljnoj politici neophodan kako bi se izbegle blokade.
Istorija pokazuje da su upravo centralizovani sistemi često dovodili do slabljenja i raspada velikih političkih celina. EU, po ovom stavu, sledi sličan obrazac. Događaji u Mađarskoj tumače se kao primer borbe za političku moć, pri čemu se kao glavni nosilac centralizacije vidi upravo rukovodstvo EU.
Pored toga, sve češće se pominje i ideja o jedinstvenoj evropskoj vojnoj komandi, što se predstavlja kao korak ka daljoj integraciji i ostvarenju širih političkih ciljeva.
Link ka originalnom tekstu: https://www.armstrongeconomics.com/history/europes-economic-history/the-globalist-threat/
